rojanje je završeno. Seriji nepobedivosti na gostovanjima došao je kraj tamo gde je i početa, 23. aprila 2011. OFK Beogradu je kao domaćinu u subotu bilo dovoljno da postigne samo gol, pa da to za slabu, anemičnu i jalovu Vojvodinu ostane nedostižno. Sve dosadašnje partije Novosađana ovog proleća liče kao jaje jajetu!?

– Protiv OFK Beograda je malo šta u našoj igri bilo dobro. Posebno me boli što smo kao tim delovali bezvoljno, bez želje da se reaguje i nekako promeni odnos snaga na terenu. Nismo iskazali ni minimum želje da odbranimo dres koji nosimo.

Na Staroj Karaburmi je Vojvodina bila neorganizovana i za protivnički gol potpuno bezopasna. Ni senka tima koji jesenas tek u 11. kolu protiv Javora u Ivanjici prvi put nije postigao gol.

– Oumarua baš neće, Moreira ne može ni u šansu da uđe, Bojović je van forme, Katai takođe… Znam koliko mogu, ali ne znam zašto smo toliko nemoćni da na četiri prolećne prvenstvene i kup utakmice ne možemo da postignemo gol.

Na sve više kritika na račun izneverenih očekivanja kad su u pitanju Apija i Moreira, Dejan Vukićević uzvraća potvrdno i objašnjava zašto ipak iz kola u kolo forsira zvučna pojačanja koja po do sada prikazanom to ipak nisu.

– Sve što radim iznuđeno je željom da ispunimo očekivanja u kupu. Zato pomenuti igrači dobijaju šansu iako nisam zadovoljan koliko pružaju. Očekujem da će kroz utakmice dostići određeni nivo forme i tako biti spremni da ponesu teret kada to bude najvažnije.