rener Vojvodine Dejan Vukićević, a s njim i fudbaleri, utakmicu s Jagodinom ocenili su kao veoma važnu, čak i kao prelomnu tačku iz koje bi, što se novosadskog superligaša tiče, sve trebalo da krene u boljem pravcu. Želeli su i pobedu i dobru igru, ali od očekivanja, posle remija (0:0), nije bilo ništa. Ponovo su crveno-beli odigrali slab meč i jedinu šansu iz kategorije stopostotnih propustio je u 34. minutu da realizuje Abubakar Oumaru, posle sjajnog proigravanja Moreire.

I dok je u prvih 45 minuta koliko-toliko imalo šta da se vidi, u drugom poluvremenu igra je bila još bleđa, bez pravih prilika i zato se na kraju susreta s tribina čulo skandiranje “Dejane odlazi”, čime su navijači imenovali svog krivca za prolećno posrtanje ekipe.

-Zaista nemam puno zamerki na pristup igrača utakmici i na ispoljenu želju – ponovio je juče Dejan Vukićević. – Nismo postigli gol kada smo to morali da učinimo i razumem negodovanje s tribina. Što se mene tiče, apsolutno sam miran, jer znam da smo renovirali ekipu u zimskom prelaznom roku, znam i to koji su nam prioriteti u sezoni koji su definisani još na njenom početku, a znam i situaciju u klubu. Želimo i dalje da igramo dobar fudbal, da pobeđujemo i da afirmišemo mlade igrače. Jesenas smo imali uspeha, sada imamo zastajkivanja na tom putu i neko s tim ume da se nosi, a neko ne. Ja sam onaj isti Dejan Vukićević kakav sam bio i kada smo ostvarivali dobre rezultate i razmišljam o seriji ni malo lakih utakmica koja je pred nama u narednih desetak dana, a u kojoj igramo prvenstvene mečeve s Partizanom u Beogradu, pa smo domaćini Radu, a onda nas čeka revanš polufinala Kupa Srbije i duel s Borcem.

Rekli ste po završetku susreta s Jagodinom da znate uzroke slabijih igara tima koji predvodite?

-Neke od razloga sam već naveo, a među njima se nalazi i forma Abubakara, koji je propustio puno treninga zbog povreda, baš kao i Moreira i Apija. Abubakara sam stavljao u tim kako bi dostigao željeni nivo forme za utakmice u kojima će nam biti najpotrebniji, uz punu svest da neće na tom putu igrati na svom nivou. Uz to, kod ostalih se pojavio grč u igri, što, uz odbrane rivala koji se brane i sa svih jedanaest igrača, uvodi ekipu u nezadovoljstvo i nervozu.

Na istoj konferenciji za medije posebnu pažnju privukla je vaša čvrsta vera da će Vojvodina igrati u finalu Kupa, “sa mnom ili bez mene” kako ste naglasili?

-Moja trenerska sudbina je u rukama ljudi koji vode klub. Ne osećam nikakav problem u komunikaciji s članovima Upravnog odbora, na čelu s predsednikom Ratkom Butorovićem. Fudbal je proces koji traje i ima klubova koji imaju strpljenja za to. Idemo dobrim putem, činjenica je da malo zastajkujemo, ali se i dalje borimo za treće mesto i čeka nas revanš polufinala Kupa na našem stadionu.

Spomenuli ste i tešku seriju utakmica koja je pred vama u narednih 10 dana. Prvi zaista ozbiljan ispit čeka vas s Partizanom, u sredu, u Beogradu?

-U toj utakmici na megdan će izaći dva izuzetna tima. Puno je taktičkih detalja koji će moći da odluče pobednika i mi ćemo morati u Beogradu da se isprsimo i pokažemo moć. I duel s Radom biće veoma težak i neka nas u njemu navijači bodre onako kako to budemo zaslužili. Međutim, u duelu s Borcem, u kojem nam je praktično sve, čitava sezona, nadam se pozitivnoj atmosferi i velikoj podršci čitavog grada i svih onih kojima je Vojvodina na srcu. Znamo kako možemo da dođemo do cilja i velikog finala 16. maja i zato nam je od velike važnosti da u sredu, 11. aprila, navijači budu uz nas – istakao je Dejan Vukićević.