Nema veze što Voša nema veze“… Ovako glasi početak navijačke pesme koja se dugo nije mogla čuti na stadionu “Karađorđe“. Logično, jer nije ni bilo osnova za tako nešto, pošto je igra fudbalera Vojvodine uglavnom bila po ukusu Novosađana i svih objektivnih ljubitelja fudbala u našoj zemlji. Međutim, uz ovu pesmu, firmaši su juče ispratili svoje fudbalere sa terena, nakon trećeg poraza na poslednje četiri utakmice novosadskog kluba.

Kao i svugde u svetu, pa tako i u Novom Sadu, publika je ta koja najbolje zna da oceni ono što se prikaže na terenu, a tu je još jednom viđeno nešto što zaista nema nikakve veze sa (modernim) fudbalom. Kraj već spomenute pesme glasi: “Nema veze, uz nju sam uvek ja.“ To, s druge strane, govori o onih 1.000 gledalaca koji su juče došli na “Karađorđe“ da pruže podršku svom posrnulom timu.

Interesantno, pomalo čak i iznenađujuće, ali publika je juče aplauzom pozdravila fudbalere domaćeg tima prilikom izlaska na teren, uprkos seriji loših rezultata i igara. Štaviše, aplauzom je bio pozdravljen i trener Dejan Vukićević, iako je deo navijača na prošlom meču u Novom Sadu protiv Jagodine zatražio njegovu ostavku. Tokom čitavog susreta, a posebno u prvih desetak minuta meča, publika sa zapadne tribine je aktivno učestvovala u utakmici i aplauzom pozdravljala svaki dobar potez svojih igrača. Na njihovu žalost, tih dobrih poteza je i bilo praktično samo pri samom početku meča. Pa ipak, na poluvremenu, a ni na kraju utakmice, nisu se čuli (ili barem nisu preovladavali) zvižduci. Uprkos novom porazu, fudbaleri Vojvodine su ovoga puta aplauzom ispraćeni sa terena.

Ove sezone, za Vojvodinu su debitovali mladi Marko Poletanović i Šaleta Kordić. Oni su i juče bili u sastavu, a pored njih, prvi nastup u crveno-belom dresu protiv Rada su zabeležili levi bek Bojan Nastić i ofanzivni vezista Milan Spremo. Igrači iz omladinske škole Vojvodine, kao i svi ostali koji su se juče našli na terenu, pružili su svoj maksimum protiv “građevinara“ i dali sve od sebe da dođu do dobrog rezultata. Upravo to je prepoznala publika i to je glavni razlog za konstataciju izrečenu u gornjem pasusu.

FK RadSa ove utakmice, vredi istaći još jedan zanimljiv detalj. Oko 200 navijača Rada koji su podržavali svoj tim na “Karađorđu“, praktično tokom čitavog meča su bacali topovske udare, a u dva navrata su oponašanjem majmunskih krika pokušavali da isprovociraju napadača Vojvodine Abubakara Oumarua, u trenucima kada je Kamerunac imao loptu. Na petnaestak minuta pre kraja, forsi su pobacali desetak baklji u teren, a nekoliko sekundi, niko od redara, sudija i igrača nije se usudio da priđe ispred njihove tribine i ukloni ono što je bačeno. Na kraju, to je uradio sam Abubakar, pošutirao i pogasio baklje, dok su ga ostali na terenu samo posmatrali, a sa zapada se ponovo začulo ono čuveno “Abu, Abu“, iako Abu već 11 utakmica nije postigao gol.

Iz novinarske kabine, tokom meča je zanimljivo bilo pratiti i reakcije fudbalera Vojvodine koji su sedeli u svečanoj loži, pošto nisu bili u sastavu za ovu utakmicu. Jedan do drugog bili su Supić, Vulićević, Mojsov, Trajković, Pavlović, blizu njih sedeo je i Moreira, ali i bivši trener Novosađana Ljubomir Ristovski. Iako na terenu ponekad možda ne deluje tako, ali svaki pogrešan pas ili nerealizovana akcija domaćeg tima najviše i najčešće su nervirali Makedonca Daniela Mojsova.

Što se tiče fudbalera Rada, oni su juče demonstrirali kako se uspešno i organizovano može braniti, a pritom brzo i efikasno razvijati kontra. Njihov bek Nikola Leković pokazao je i kako se majstorski izvode slobodni udarci, pošto je u 90. minutu “skinuo paučinu“ sa Janoševićevog gola.

O igri crveno-belog tima, biće reči čim je budemo videli…