umorno proleće za fudbalere Vojvodine nastavljeno je i u utakmici s Radom (0:2). Beograđani, i inače neugodan rival za crveno-bele, realtivno lako su iskoristili činjenicu da u timu domaćina nije bilo čak devetorice igrača koji su standardni kod trenera Dejana Vukićevića , i zasluženo trijumfovali. Osim u prvih 10-15 minuta utakmice, Rad je bio bolji rival, što je potvrdio s dva pogotka u mreži Budimira Janoševića, a domaćin, uprkos želji da se u lepom svetlu predstavi publici, nije u naumu uspeo.

U poslednja četiri prvenstvena kola Vojvodina je zabeležila čak tri poraza (OFK Beograd, Partizan i Rad) i samo jedan remi kod kuće (Jagodina), što jasno zaokružuje neveselu sliku o učinku. Porazi jesu sastavni deo fudbala, ali ono što mnogo više brine navijače su loše partije, koje se, za divno čudo, nisu odrazile na plasman na tabeli, pa su crveno-beli i dalje trećeplasirani tim u ligi.

Iako je nezadovoljstvo među onima kojima srca kucaju za Vošu veoma izraženo, sada nailaze dani u kojima svi moraju da se mobilišu, zaborave muke koje ih tište i jedinstveni dočekaju sredu. A baš tog dana se igra revanš utakmica polufinala Kupa Srbije između novosadske ekipe i Borca. Vojvodina ima rezultat 0:0 iz Čačka, na dobrom je putu da se ponovo plasira u finale i, posle svega što se ovog proleća dešavalo, jasno je da je za njih baš sreda, 11. april, svojevrsni "Dan D” što se čitave sezone tiče. Žele li da se koliko-toliko iskupe za sve loše što (ni)su ovog proleća uradili, igrači, zajedno s trenerom Vukićevićem, jednostavno moraju da pobede Borac i nađu se u završnom meču Kupa, koji se 16. maja igra u Novom Sadu. To je kristalno jasan i jedini cilj, pa i zahtev javnosti i nikakva opravdanja jednostavo - nisu u opticaju. To neminovno stvara imperativ, a kada, osim jednog-jedinog, drugih rešenja nema, podrazumeva se da fudbalerima neće biti lako, iako objektivno su kvalitetniji i jači tim od rivala.

U duelu s Radom, zbog žutih i crvenih kartona, nisu nastupili: Supić, Vulićević, Pavlović, Trajković, Mojsov i Škuletić, a trener Vukićević odlučio je da odmori i Apiju, Moreiru i Abubakara. Doduše, Kamerunac je ušao u igru u drugom delu susreta , ali to nije imalo nikakvog efekta i poraz nije mogao da se izbegne. U sredu, ponovo zbog žutih kartona, šef struke Vojvodine neće moći da računa na Mojsova i Škuletića, pa će morati dobro da razmisli o njihovim zamenama. Međutim, ono što sigurno dodatno muči Vukićevića jeste činjenica da je od napadača ovog proleća Petar Škuletić postigao dva gola, a Aleksandar Katai jedan i - tu je tačka. Pri tome, čitava ekipa je u devet zvaničnih utakmica (osam u prvenstvu i jedna u kupu) postigla samo pet golova, što je podatak za veliku brigu. Abubakar Oumaru i Milan Bojović ni jedan jedini put nisu savladali protivničke golmane, iako im je obojici to primarni zadatak kada su u igri. Nevolja, staro je pravilo, nikada ne ide sama, pa je daleko od prave forme i Miroslav Stevanović, a da su istinska pojačanja nisu pokazali ni Stefen Apija, još manje Almami Moreira. A Borac će, sasvim je sigurno, igrati kao i sve ostale ekipe kada gostuju na “Karađorđu” – sa zgusnutom i pojačanom odbranom iz koje će tražiti šansu za kontranapade. Sve to biće razlog za nesanicu Dejana Vukićevića, kao i za strepnju navijača novosadskog tima, pošto popravnog ispita posle srede više neće biti.

Usuđujemo se da kažemo kako je utakmica s Radom žrtvovana, jer objektivno je bilo teško za očekivati da će rezervni tim, s dvojicom debitanata, savladati rivala. Navijači jesu pružili podršku mladićima Poletanoviću, Nastiću i Kovačeviću, kasnije i Spremu i Kordiću, što nije bilo dovoljno da se izbegne neuspeh. Ako se može govoriti o nekom dobitku od te utakmice, to bi mogla da bude igra Bojana Nastića, koji je pokazao da ima lepu perspektivu, baš kao i Marko Poletanović, dok je imao snage.

Sreda se brzo približava i taj dan zahtevaće od svih u Vojvodini da u drugi plan stave sve ono, ne lepo, što se ovog proleća dešavalo i da se ujedine u zajedničkom pokušaju da uđu u finale Kupa. Crveno-beli imaju lepu priliku, imaju i po imenima dobar tim, a o veličini motiva ne treba ni trošiti reči. Uspeju li da savladaju Čačane, ubeđeni smo da će ponovo stići i pozitivna atmosfera u fudbalski Novi Sad, koja bi mogla da stvori lepu osnovu pred finale sredinom maja. Mnogi vozovi jesu propušteni, ali onaj najvažniji tek treba da stigne na stanicu “Karađorđe” .Ostaje navijačka nada da fudbaleri Vojvodine neće sebi dozvoliti luksuz da i njega propuste.