ojvodina - Borac 0:1 (0:0)

NOVI SAD: Stadion "Karađorđe", gledalaca: 5.000, sudija: Karadžić (Beograd). Strelac: Knežević u 65. minutu. Žuti kartoni: Pavlović (Vojvodina), a Nikodijević, Stanić, Maslać, Jeremić, Zoćević i Višnjić (Borac).

VOJVODINA: Supić 7, Vulićević 6, Trajković 6, Milović 5, Pavlović 6, Apija 7, Mitošević 6 (Poletanović), Moreira 5 (Bojović), Stevanović 5 (Smiljanić), Abubakar 5, Katai 6.

BORAC: Milojević 7, Reljić 7, Višnjić 7, Maslać 7, Živković 6 (Miličić), Prodanović 7, Stanić 7 (Jovanović 7), Knežević 8, Zoćević 7 (Mugoša), Jeremić 7, Nikodijević 6.

U finalu Kupa Srbije, koje se 16. maja igra na stadionu "Karađorđe"u Novom Sadu, neće biti fudbalera Vojvodine. Iako su slovili za velikog favorita u duelu s Borcem, Novosađani nisu takvo mišljenje opravdali. Doživeli su težak poraz, bolniji čak i od onog kada su izgubili od Vaduca na početku sezone i teško je naslutiti šta će se događati u klubu u danima koji dolaze. Borac je, potpuno zasluženo, dotakao snove i igraće za pehar prvi put u 84 godine dugoj istoriji kluba.

Vojvodina je htela, ali nije umela da obraduje navijače. Imali su crveno-beli inicijativu, ali ponovo nisu umeli da postignu gol, čak ni iz najpovoljnijih prilika, šansi za koje novinari umeju da kažu da su stopostotne. Uz to, bilo je očigledno da nešto ne štima u redovima domaćina, a dva momenta su, sportski i nesportski, umnogome odredila ishod utakmice.

U prvom, sportskom, u glavnoj ulozi bio je igrač Vojvodine Miroslav Stevanović, momak koji mnogo kilometara pretrči na svakom meču, ali je ovog proleća daleko od dobre forme. Igrao se 33. minut, kada se mladi reprezentativac BiH našao oči u oči s golmanom Čačana Nikolom Milojevićem. Mogao je da učini s loptom šta je želeo, u svakom slučaju da postigne toliko željeni gol, ali, umesto da jednostavno završi posao, Stevanović se spetljao, nameštao, čekao i štoperi Borca otklonili su opasnost.

Drugi, koji je bio veoma indikativan i nesportski, načinio je Almami Moreira, koji ni juče nije pružio igru koju su od njega očekivali navijači novosadskog tima. U 60. minutu trener Dejan Vukićević ga je zamenio, a omaleni vezista, bez pozdrava sa saigračem Bojovićem koji je ušao u irgu, ali i s trenerom, otrčao je u svlačionicu. Neshvatljivo za iskusnog profesionalca, skupo plaćenog stranca i čoveka koji je razočarao sve one koji su od njega očekivali mnogo, mnogo bolje igre.

Imao je domaćin inicijativu, za razliku od nekih ranijih utakmica stvarao je šanse, ali realizatora nije bilo. Probao je najpre Apija, isto je učinio i Mitošević u 7. minutu, ali je pogodio nekog iz odbrane Čačana u nogu. U 26. minutu lepu priliku imao je i Katai, ali je Maslać izblokirao njegov šut.
Usledio je potom najuzbudljiviji deo susreta, u kojem su se prilike nizale pred oba gola. U 32. minutu, posle uvežbane akcije, loptu su posle kornera propustili Mitošević i Trajković, ona je stigla opet do Kataija koji je šutirao preko prečke. U kontranapadu Knežević je mogao, a golman Supić sprečio, da dovede Borac u vođstvo. U nastavku je usledila već opisana šansa Stevanovića, a onda je brzonogi Filip Knežević bio u sjajnoj prilici, ali je ponovo Nemanja Supić bio na visini zadatka. Uzbudljivi trenuci okončani su lepom akcijom u 35. minutu u kojoj su učestvovali Apija i Abubakar, lopta je stigla do Stevanovića, a on je iz dobre pozicije šutirao slabo, pored gola.

U 65. minutu usledila je velika radost gostiju. Iskusni Ivan Jovanović je vukao loptu, otišao na levu stranu i pokušao da centrira pred gol. Supić je tu loptu izbio ka sredini gde je Filip Knežević, najbolji igrač utakmice, bio budan i usamljen i pogodio je mrežu Vojvodine. Vođstvo gostiju kao da je preseklo Novosađane i poljuljalo im ionako krhko samopouzdanje. Oni jesu nešto pokušavali, preko Kataija u 78. minutu kada se istakao golman Milojević, kao i u prvom minutu nadokande kada se u kolosalnoj prilici našao Abubakar. Snage i koncentracije, međutim, više nije bilo i usledilo je veliko i neočekivano slavlje Čačana, dok su igrači Vojvodine u očajanju popadali po terenu. Njihovi snovi su se srušili kao kula od karata, doživljen je novi, bolan poraz i s terena su ispraćeni povicima s tribina "Skinite dresove" čime su navijači vrednovali ono što su crveno-beli juče pokazali, ali i što pokazuju čitavog proleća.


Publika protestvovala

Posle vođstva Borca, a posebno kad je ona završena, navijači Vojvodine su burno negodovali. Počelo je skandiranjima "Igrajte fudbal", a onda su usledili povici "Dejane odlazi", upućeni treneru crveno-belih i "Uprava napolje".

Fudbaleri Borca ispraćeni su dugotrajnim i iskrenim aplauzima svih prisutnih gledalaca.


VUKIĆEVIĆ: Male su šanse da ostanem

Po završetku meča, trener Vojvodine Dejan Vukićević je rekao:

- Čestitam Borcu na plasmanu u finale Kupa. Bio nam je ovo najvažniji susret, utakmica o kojoj smo dugo pričali i za koju smo se spremali. Prvo poluvreme bilo je jako dobro, ali nismo uspeli da postignemo gol iz brojnih prilika. Izmena Moreire umnogome je uticala na našu igru i to jednom profesionalcu nije smelo da se dogodi. Pre bih rekao da je njegova reakcija bila nedostatak kućnog vaspitanja i verujem da će čelni ljudi kluba reagovati na to. Koristim priliku da se javno izvinim predsedniku i svim navijačima i jako je velika šteta što Vojvodina neće igrati u finalu u Novom Sadu. Nije ovo kraj fudbala u Novom Sadu, ali je svakako jako težak trenutak za klub.

Da li razmišljate o ostavci?

- Naravno da razmišljam i rekao sam to i predsedniku i igračima - odgovorio je Vukićević. - Znam koji su razlozi slabijih rezultata, ali ne bih sada o tome. Nadam se samo da će igrači ostati jedinstveni, a neko mora da snosi posledice za ovaj neuspeh. Normalno je da to bude prvi trener, a ja sam pokušao zaista sve. Male su šanse da ostanem, one nisu veće od pet posto, možda i manje. Uprava kluba nema veze s našom igrom i sada ekipa mora da se konsoliduje i u preostalih sedam kola izbori pravo da igra u Evropi. Šok terapija ume da bude plodotvorna, a ja ne želim nikoga da optužujem. realno boljih igrača nemamo i ovo je bilo naše najbolje izdanje s ovim timom. Nažalost, gol Čačana nas je potpuno paralisao.

Trener Borca Slavko Vojičić bio je naravno srećan:

- Presrećan sam, ovo je istorijski uspeh za nas. Iskreno, nisam verovao da je ovakav ishod moguć, jer imali smo dosta problema i nismo mogli da izvedemo najjači tim. Momci su odigrali jako dobro i ja im čestitam na velikoj pobedi.