zgubljena je utakmica s Borcem (0:1), Vojvodina neće igrati u finalu Kupa Srbije 16. maja, a nezadovoljstvo i ogorčenje navijača i javnosti u Novom Sadu dostigli su tačku ključanja. Tužno i ružno fudbalsko proleće, kada je o crveno-belima reč, zaokruženo je eliminacijom iz finalne utakmice Kupa koja će biti odigrana u Novom Sadu.

Odmah posle debakla od Borca, trener Dejan Vukićević, kome je publika jasno poručila šta misli povicima "Dejane, odlazi", nagovestio je da ne veruje da će ostati u Vojvodini, a sada se nije pojavio na prepodnevnom treningu crveno-belih u FC "Vujadin Boškov". Trening je vodio njegov pomoćnik Spasoje Jelačić, a Vukićević je tim povodom rekao:

- Bili smo bolji od Borca, zaslužili smo plasman u finale, ali nismo imali sportske sreće da realizujemo neku od brojnih prilika koje smo stvorili. Ova generacija igrača Vojvodine propustila je istorijsku priliku da zaigra u susretu za pobednički pehar, a takve šanse ne ukazuju se često u karijeri. Radio sam odgovorno i pošteno i preuzimam odgovornost za rezultate i sebe više ne vidim kao trenera Vojvodine. Zato nisam bio na treningu i ostalo je da se s upravom kluba dogovorim o modelu prekida saradnje.

Nastavio je Vukićević potom svoj monolog:

- Smatram se odgovornim za dovođenje igrača tokom zimskog prelaznog roka, a to me je sada sustiglo. Moreira je za mene potpuno razočarenje i, kada bih ostajao u Vojvodini, za njega više ne bi bilo mesta u timu. Očekujem energičan stav uprave kluba, jer on je doveden upravo zbog ovih utakmica. Kao trener, dao sam mu sve, a on mi je ovako uzvratio.

Na kraju, sada već bivši šef struke crveno-belih dodao je sledeće:

- Nikada me niko nije plaćao za ono što ne radim, tako će biti i sada. Predsednik Ratko Butorović nema nikakvu krivicu u svemu, ali moram da kažem da sam od početka rada imao opoziciju u klubu. Ona je jedno vreme zaćutala jer smo imali rezultate, ali se u poslednje vreme ponovo javila. Ipak, ne bih želeo da imenujem te ljude.


Skor Vukićevića u Novom Sadu

Dejan Vukićević je nasledio na klupi Vojvodine Ljubomira Ristovskog, posle utakmice 1. kola Jelen Superlige s Radničkim 1923 iz Kragujevca. Od tada je tim vodio u 22 prvenstvene utakmice, u kojima se Novosađani ostvarili skor od 10 pobeda, osam remija i četiri poraza, uz gol razliku 35:17.

Vukićević je ekipu vodio i u četiri utakmice u okviru Kupa Srbije, u kojima je Vojvodina ostvarila dve pobede (Inđija - 2:1 i Javor - 1:0), remi (Borac - 0:0) i poraz (Borac - 0:1), uz gol razliku 3:2.
Ukupan skor Dejana Vukićevića kao trenera Vojvodine bio je, dakle, 26 utakmica, 12 pobeda, 9 remija i 5 poraza, uz gol razliku 38:19.


Tokom proleća četiri poraza

Posle najskupljih priprema u istoriji kluba koje su obavili u Antaliji, fudbaleri Vojvodine su u Jelen Superligi do današnjeg dana odigrali osam mečeva. U njima su ostvarili dve pobede, tri remija i tri poraza, uz gol razliku 5:8. Uz to, na čak pet utakmica Novosađani nisu postigli ni jedan gol.

Treba tu dodati i dve kup utakmice s Borcem, u kojima crveno-beli takođe nisu postigli gol, a da zaigraju u finalu 16. maja na "Karađorđu", omeo ih je pogodak Čačanina Filipa Kneževića.