uk i neraspoloženje vladali su u Fudbalskom centru „Vujadin Boškov” u Veterniku. Poraz od Borca (0:1) i eliminacija iz Kupa ostavili su traga na igračima Vojvodine, a kapiten tima Miroslav Vulićević stao je ispred ekipe i analizirao uzroke velikih posrtanja crveno-belih, koja su kulminirala debaklom na „Karađorđu” od Čačana.

- Takav je fudbal - kada najviše želiš da nešto učiniš, on ti to ne dozvoljava - rekao je Vulićević. - Utakmice kao što je bila ova s Borcem igraju se s jednom nogom ako treba, punim srcem... Tu nema taktike, već samo želje i rešenosti da se uspe. Bez ikakve želje da bilo kome podilazim, ne utiču na ishod u takvim mečevima predsednik i ne znam ko još. Tu su igrači u glavnim ulogama.

Zašto onda Vojvodina nije uspela da pobedi Borac i prođe u finale?

- Problema je bilo i ima ih i oni su gurani pod tepih. Evidentno je da nismo homogeni. Kada to kažem, mislim na to da u timu ima igrača koji znaju šta znači nositi dres Vojvodine i koliko obavezuje veličina kluba, ali ima i onih koji to ne shvataju i ne mogu da vide. Došlo je vreme da se pogledamo u oči i kažemo jedan drugom ono što treba. Sve što se dešavalo ovog proleća s nama krili smo ciljem da uđemo u finale kupa i, evo, u tome nismo uspeli. Navijačima svaka čast, jer su nas sjajno bodrili uprkos svim lošim rezultatima koje smo ostvarivali. Baš zbog toga treba da se pogledamo u oči, jer dovoljno smo uprljali dres Vojvodine koja je uvek bila i biće gospodski i veliki klub.

Da li su tačne kuloarske priče da se se igrači podelili na klanove?

- Ne, toga nije bilo i klanovi su prejaka reč. Privatan život i to ko se s kime druži i sam teren su dve odvojene priče. Jedemo isti hleb i svi zavisimo jedni od drugih. Svi smo loše odigrali i to je jedina istina. Ponavljam, Vojvodina je veliki klub, ona male igrače čini velikima, nikako obrnuto, a čini mi se da neki od nas to nisu shvatili.

U utakmici s Borcem imali ste, za razliku od nekih ranijih, dosta prilika, ali gol niste postigli ni iz onih najpovoljnijih šansi?

- Moguće je da nas je važnost susreta sputala. Da smo postigli jedan gol, čini mi se da bismo skinuli veliki teret sa sebe. Ali, nismo... Ne mogu da kažem da smo igrali dobro, jer smo izgubili utakmicu, eliminisani smo iz Kupa. Ponoviću, fudbal je takva igra da te lopta nekad pogodi u leđa i uđe u gol, a nekada, kao nama sada, nisu dovoljne ni najbolje prilike da se pogodi mreža rivala.

Kako komentarišete postupak Almamija Moreire prilikom zamene, kada je samo istrčao s terena?

- Svima nam je zasmetao Moreirin potez. Neprijatno je kada se to dogodi u ovako važnoj utakmici, na domaćem terenu, pred našim navijačima. Ali, svako od nas nosi svoj obraz.

Već u subotu vas očekuje vojvođanski derbi s Hajdukom u Kuli?

- Ostao je na svima nama dubok trag posle ovog poraza. Raspoloženje sigurno nije dobro u ekipi i baš zbog toga iniciraću da ponovo, svi igrači, sednemo i pogledamo se u oči. Činio sam to i ranije, sa tih sastanaka izlazili smo raspoloženi i činilo mi se da će stvari krenuti nabolje, ali nisu. Pojedini igrači izgleda zaista nisu svesni šta znače dres i grb Vojvodine. Moramo da idemo dalje, život nosi nove obaveze. Klub će i dalje postojati i kada mi odemo iz njega, a na nama, svima zajedno, je da u preostalim utakmicama dokažemo da nismo slučajno igrači Vojvodine - zaključio je kapiten crveno-belog tima iz Novog Sada Miroslav Vulićević.