erbi u Humskoj bio je to samo na papiru. Odnosno, do trenutka dok beogradski crno- i novosadski crveno-beli nisu istrčali na teren. A kada se zakotrljala bubamara u Humskoj Novosađani su pokazali da strah od “prelaska mosta” ne predstavlja praznu priču. Partizan je evidentnu smušenost gostiju koristio za agresiju duboko na polovini "lala", i samo čudo, tačnije bravure golmana Kesića nisu izmenile rezultat na semaforu već u prvih 45 minuta.

U igri crno-belih nije se osećala istrošenost iz meča sa Tuluzom, a još manje pritisak koji su neminovno donosila slabija izdanja iz poslednja dva meča protiv Čukarčkog i Tuluza. Odvažnija taktika sa dva klasična špica i manevrom, kome sinoć nije kao ranije nedostajala ideja i agresija, primorala je Vojvodinu da uđe golmanu Kesiću u krilo već posle desetak minuta igre. Bunker nije bio adekvatno izgrađen, pa su oči u oči sa Kesićem izlazili Kleo u 27, 40 i 45, Petrović u 29. i Dijara u 9. i 18. minutu. Novosađani su posebno morali da grle Kesića i zahvaljuju se Fortuni kada je Kesić sa linije izvadio šut Petrovića i u poslednjim trenucima prvog dela igre kada je Kleo sa samo četiri metra glavom šutirao pored gola.

Silni promašaji iz prvog dela igre uticali su na voljni momenat domaćina, čiji su napadi značajno splasnuli na startu drugog poluvremena. Prvi udarac ka golu Kesića u tom delu igre zabeležen je tek u 61. minutu, kada je Dijara pokušao udarcem sa 20-ak metara. Stevanovićev džoker iz rukava bio je Brana Ilić. Razgoropađeni ofanzivni vezista, koji od početka sezone igra kao preporođen, prekratio je u 76. minutu muke i crno i crveno-belima. Akcija iz udžbenika krenula je od Fejse, Moreira je primio i povukao loptu na sredini terena uposlio Ilića, koji je rutinski, sa ivice šesnaesterca poslao loptu ispod istrčalog Kesića.

Od tog trenutka Novosađani, koji su koristili svaki trenutak da izležavanjem ukradu dragocene sekunde, više nisu padali, ali ideju za izlazak iz 80-minutnog sivila nisu imali. Mrđina poluprilika posle udarca glavom i solidan, ali neprecizan pokušaj iz slobodnjaka malo su i premalo od ekipe koja poslednjih nedelja i meseci gromoglasno najavljuje juriš na titulu. Partizan je stao na noge, posle turbulencija koje su vidno uzdrmale Humsku, a ono što pristalice crno-belih može da raduje više od minimalne pobede je činjenica da je ponovo “golim okom” bila primetna fizionomija igre, agresija i velika želja.