eoretski gledano, bilo bi lepo. Praktično, teško ostvarivo. Tako Gojko Kačar (Hamburg) i Slobodan Medojević (Volfsburg) govore o mogućnosti da prolećni deo sezone provedu na pozajmici u Vojvodini i pomognu da prvi put u istoriji osvoji nacionalni kup.

– Kad bi samo od mene zavisilo, došao bih trčeći. Ma, igrao bih u Vojvodini i za tri puta manje pare od onih koje dobijam u Hambrgu – uzvraća bez kolebanja Gojko Kačar na pitanje da li ga privlači, za sada samo hipotetička mogućnost, da se vrati u klub u kojem je ponikao i iz kojeg je u zimu 2008. prešao u berlinsku Hertu, a odatle nastavio u Hamburgu.

Slobodan Medojević, nekadašnji kapiten mlade reprezentacije Srbije, u prvoj godini boravka u nemačkom fudbalu nije imao sreće. U Volfsburgu mu prvo vreme nije bio naklonjen trener Magat, a status mu se nije promenio ni kod Magatovog naslednika Kostnera.

Možda bi eventualni polugodišnji boravak u Vojvodini i kontinuitet igara tokom proleća pomogao da se vrati fudbalu. Možda…

– Ne znam šta da kažem? Moje emocije prema Vojvodini, u kojoj sam prošao sve mlađe selekcije i bio kapiten, nisu sporne. Međutim, okolnosti su takve da mi se solucija o povratku čini teško ostvarivom, čak nerealnom.