igri čigra, van terena sasvim drugi tip. Aleksandar Katai, levokrilni napadač Vojvodine, brz i okretan sa sjajnim driblingom i „praćka“ šutem, pasom lopte „koja ima oči“, obeležio je finiš jeseni odličnim partijama i iznad moderne frizure istakao upitnik: gde dalje?

S druge strane, u „kežual” garderobi, farmerkama i duksu u trendu, potpuno opušten, smiren sagovornik bez nervoze u glasu, ne dozvoljava da mu planove poremeti neizvesnost vezana za nastavak karijere.

- Znam samo gde ću za doček Nove godine, a šta će se dešavati u njoj, nemam pojma - kaže Katai. - Ognjen Mudrinski, Nemanja Stanojev i ja sa devojkama idemo na Zlatibor. Biće lepo na planini, rezervisali smo mesta u kafiću i očekujemo dobar provod. Za sada, jedino u to sam siguran.

Sva trojica ste Srbobranci?

- Zajedno smo počeli da igramo fudbal kao petlići u Elanu i to drugarstvo je ostalo do dan danas. Stanojev mi je i brat od ujaka, a sa Mudrim sam igrao i u Vojvodini. Non-stop smo u kontaktu i normalno je da se okupimo tokom pauze.

Imate i različite karijere, a vašu je obeležio sistem „gore- dole“?

- Ako nema uspona i padova, kao da nisi živ. Ne može se bez toga. Krenulo je, pa zastalo, a sada sam ponovo onaj stari i igra mi je u usponu. Predstoji mi da nastavim tako i da se potpuno posvetim karijeri.

O tome se pitaju Olimpijakos, Vojvodina i Crvena zvezda?

- Pitam se i ja, naravno, ali, za sada, niko ništa ne nudi. Potrebno je da sagledamo sve, da stavimo na tas i da donesemo odluku. To ću uraditi u konsultaciji sa menadžerima, ali i sa klubom, pa da vidimo šta je najbolje za mene.

Šta bi to bilo?

- Za mene je najbolje da igram. To mi je novogodišnja želja, uz zdravlje i da me povrede zaobilaze. Istina je da trenutno drugi odlučuju, ali se pitam i ja.

Ako je prema tome suditi, sigurno je da imate mesto u timu Vojvodine, a i na „Marakani“ su vam vrata širom otvorena?

- Pozajmica Olimpijakosa je istekla i ako ostanem u Novom Sadu, igrao bih celo proleće. Naravno, uz predan rad. Kažem, ne znam šta mi je činiti i šta Nova godina donosi od tri moguće adrese.

Atina, Beograd ili Novi Sad?

- Mnogo teško pitanje, jer su sva tri grada idealna za život - zaključio je Katai.


„REP“ NAJBLIŽI SLUHU

Zabavna ili narodna muzika?

- Tu stavljam znak jednakosti. Mogu da slušam sve i volim muziku. Recimo, baš da biram, „rep“ mi je blizak. Međutim, kada je dobro društvo, kada si sa dragim osobama, muzika je dodatni elemenat za još bolje raspoloženje. Ipak je društvo najvažnije.


NEMA MOMAČKOG ŽIVOTA

Momački ili sportski život?

- Sportski, naravno. Ne bih o momačkom životu, jer sam posvećen fudbalu, treninzima, režimu ishrane... Sada je pauza, pa bude izlazaka, ali tokom sezone, živim potpuno sportski. Slabo idem u bioskop ili pozorište. Obično uzmemo neki film, sestra Jelena i ja, pa sa bratom i devojkom, dakle užim društvom, odgledamo, pa razlaz. Uglavnom gledamo strane filmove, a naše, sve znam napamet.


LJUBIMAC OD 60 KILOGRAMA

Strast pored fudbala?

- Nemam neki hobi. Imam ljubimca, psa Akija, rase „kane korso“. Ogroman je pas, ima 60 kilograma. Dobili smo ga sestra Jelena i ja od brata Nemanje. Obožavamo ga, ali najviše računa o njemu vodi tata kod kuće u Srbobranu.