ajavljeno – ostvareno… Ono što su igrači, stručni štab i članovi uprave Vojvodine najavljivali uoči gostovanja u Beogradu, a to je da Novosađani mogu da savladaju Partizan, obistinilo se sinoć zahvaljujući odličnoj solo akciji Abubakara Oumarua i golu Envera Alivodića za TV špice. Samim tim, poslednji kvartal prvenstva biće neizvesniji nego što se očekivalo, pošto crno-beli sada imaju “samo“ četiri boda prednosti u odnosu na najbližeg pratioca.

U poslednjih osam utakmica protiv Partizana, Vojvodina ima skor od četiri pobede i četiri poraza (računajući i onaj u prekinutom finalu Kupa), dok je, recimo, protiv Crvene zvezde na poslednjih 11 susreta taj odnos pet pobeda, jedan remi i pet poraza. Dakle, u oba slučaja, skor je potpuno izjednačen, a kada već nekoliko sezona protiv oba beogradska kluba održavate taj nivo, jasno je da to ne može biti slučajno i da niste lošiji od njih. Pa opet, sem u sezoni 2010/11, Vojvodina nijednom, pa tako ni sada, nije bila ozbiljan kandidat za titulu. Zbog čega?

Ako biste pitali predsednika Vojvodine Ratka Butorovića, verovatno biste (osim ukoliko nije promenio mišljenje) dobili odgovor da “neko pokušava nešto na neki način nekako da joj uzme“. Imena i prezimena još uvek nismo čuli, a kako ne bismo rizikovali da pominjanjem bilo čijeg imena u tom kontekstu bez dokaza (koje naravno nemamo) od istih dobijemo tužbu, to nećemo raditi ni mi. Nije sporno da se svi (sem Tomislava Karadžića i njegovih najbližih saradnika) slažemo da u našem fudbalu postoje neregularnosti, ali na pitanje ko te neregularnosti proizvodi, nesloga će se ponovo pojaviti kao jedna od glavnih karakternih crta našeg naroda.

Međutim, ako ignorišemo te “nevidljive faktore“ (ne kažemo da ih nema), zbog čega još sinoćna pobeda Vojvodine nad Partizanom više znači Crvenoj zvezdi nego samim Novosađanima? Pogledaju li u svoje dvorište, u Vojvodini će videti da su ove sezone izgubili čak šest bodova od tri poslednjeplasirane ekipe na tabeli i to na “Karađorđu“, pošto nijedan od ta tri tima nisu uspeli da pobede. Gde bi Novosađani sada bili sa tih šest bodova, koje objektivno nipošto nisu smeli da izgube, nije teško izračunati.

Trener Vojvodine Nebojša Vignjević sinoć je izneo konstataciju da je protiv Partizana lakše igrati, zato što crno-beli igraju napadački i ostavljaju rivalu dosta prostora za kontre. To jeste tačno, ali nije glavni razlog zbog kojeg je Vojvodina sinoć odigrala dobro.

Jednostavno, igrače Vojvodine motivišu (samo) velike utakmice i upravo tada pružaju svoje najbolje izdanje. To se videlo ove sezone na oba meča protiv Rapida, zatim Crvene zvezde, sada Partizana, protiv OFK Beograda u Kupu (iako su se, primera radi, “romantičari“ sve vreme branili na “Karađorđu“), pa i nedavno protiv Jagodine u prvenstvu…

S druge strane, kada treba igrati po kišovitom vremenu pred 2.000 ljudi na “Karađorđu“ ili pred 500 gledalaca u Borči, onda već nastaje problem. Kad dobija, Vojvodina takve utakmice pobeđuje uglavnom na suvi kvalitet igrača ili eventualno neku grešku protivnika. Odigrati sjajno protiv šampiona, a onda u sledećoj utakmici se mučiti i razočarati protiv ekipe koja se bori za opstanak, odlika je, kako bi neki rekli, “provincijskih ekipa“, iako se to uopšte ne odnosi na mesto iz kojeg ta ekipa dolazi. Jednostavno, takvi timovi nikad nisu bili šampionski.

Da se ne lažemo, svi imamo dane kada nas strašno mrzi da idemo na posao i kad bismo najradije samo “otaljali“ to što imamo, pa zato nemamo pravo ni da kritikujemo igrače Vojvodine ukoliko im se ponekad ne igra fudbal. Uostalom, i oni se tim poslom bave čitav život. Međutim, za njih same je najveća šteta zbog toga što kao da ne shvataju da samo oni koji konstantno ulažu čitavog sebe u ono što rade na kraju ostvaruju najveći uspeh koji im njihove mogućnosti dozvoljavaju, a mogućnosti fudbalera Vojvodine, kao što smo videli, dozvoljavaju im da budu bolji od bilo kog tima u Srbiji. Takođe, spomenimo i da srpski fudbal, pored svih problema koje ima, toliko dugo čeka da se konačno pojavi neko ko će razbiti monotoniju šampionske trke u dvoje.

Što se tiče sinoćne utakmice, istina je da je Vojvodina iskoristila maltene jedine dve prilike koje je imala, ali vratimo li se nekoliko meseci unazad, podsetićemo se da je na gotovo istovetan način Partizan trijumfovao u Novom Sadu. Beograđani su tada iz tri šuta postigli tri gola, dok su Nov0sađani propustili četiri-pet veoma izglednih prilika.

FK VojvodinaIako u srpskoj javnosti možda nema “rejting“ kao Vladimir Vermezović i Aleksandar Janković, trener Vojvodine Nebojša Vignjević sinoć je taktički nadigrao svog kolegu na klupi Partizana, baš kao i zimus bivšeg trenera Crvene zvezde na “Marakani“. Kad kažemo “nadigrao“, ne mislimo na posed lopte, broj kornera i auta na polovini protivnika, već na činjenicu da je mane svog tima sveo na najmanju moguću meru i s druge strane, iskoristio sve manjkavosti u igri protivnika.

Abubakar Oumaru još jednom je potvrdio da je najbolji napadač u ligi (ako izuzmemo potencijal mladog Lazara Markovića) i Kamerunac zaista zaslužuje pohvale kako za celokupnu partiju, tako posebno za akciju u kojoj je sam “pregazio“ trojicu protivničkih igrača i savladao Vladimira Stojkovića.

Da kriza igre (ako to uopšte možemo nazvati krizom) nije ostavila traga kod Envera Alivodića, ovaj Pazarac je sinoć pokazao u Humskoj i pritom postigao jedan od najlepših golova u Jelen Superligi ove sezone. U vezi sa tim momentom, vezista Vojvodine zaslužuje pohvale ne samo zbog sjajnog gola, već i zbog reakcije, odnosno odluke da šutira iz prve, jer nećemo pogrešiti ukoliko kažemo da bi u toj situaciji većina igrača iz naše lige najpre primila loptu, potom 13 puta pogledala oko sebe i 16 puta vratila pas unazad dok se napadu ne priključi još neko od saigrača (pri vođstvu od 0:1 protiv Partizana u Beogradu, to znači obično jedan ili dvojica).

Za kiks u prošlom kolu, odbranama u Humskoj iskupio se golman Nemanja Supić. Čuvar mreže Novosađana je u nekoliko navrata sjajno intervenisao, pa iako je možda mogao bolje da reaguje kod primljenog gola (mada je šut Jojića bio veoma nezgodan), zaslužuje visoku ocenu za partiju koju je prikazao.

U svakom slučaju, sinoćni derbi je opravdao očekivanja, a Vojvodina je zasluženo odnela tri boda u Novi Sad. Crveno-belima sada sledi Sloboda, pa borba za finale Kupa…