udbaleri Vojvodine pobedili su ekipu Radničkog (N) rezultatom 3:2 (2:0), u jučerašnjem meču 28. kola Jelen Superlige.

Bila je to utakmica kakva privlači publiku na tribine: mnogo golova, mnogo šansi, uzbuđenja, rezultatska neizvesnost… Još samo da je meč bio takmičarski bitan, bilo bi sjajno za sve. Ovako, svim ljubiteljima srpskog fudbala ostaje žal što naši timovi ne igraju češće onako kako su juče igrali Vojvodina i Radnički, na gol više, već “sačuvati svoju mrežu“ i dalje ostaje prioritet svih prioriteta za većinu ekipa pred skoro svaku utakmicu našeg prvenstva.

Uprkos nešto slabijim reakcijama u odbrani, posmatrajući jučerašnju igru Vojvodine, još jednom smo se podsetili koliko je neverovatno to da je ovaj klub ponovo još jedne sezone ostao bez trofeja. Juče su Novosađani postigli tri gola, pogodili stativu i prečku i propustili bar još tri odlične šanse, dok u finalu Kupa protiv Jagodine nisu napravili nijednu akciju vrednu pomena. Iako između Jagodine i Radničkog postoji razlika u kvalitetu, pre bi se reklo da razliku u igri Vojvodine pravi način na koji se njeni igrači nose sa pritiskom ostvarivanja pobede, čime bi u novosadskom klubu morali dobro da se pozabave u narednom periodu.

Inače, u ekipi Nebojše Vignjevića, juče je u startnoj postavi bilo pet igrača koji su do juče nosili dres omladinskog tima crveno-belih: Nastić, zatim kompletan vezni red Poletanović, Kosović i Radoja i u napadu Gaćinović. Ako se zna da su u prvom timu još i golman Kordić, zatim Sekulić, Spremo, Georgije Ilić itd, onda je možda došlo vreme da se ovog leta napravi drastična smena generacija i u jednoj sezoni bez rezultatskog imperativa pruži šansa najboljoj omladinskoj ekipi u zemlji da pokaže šta zna. Štaviše, mnogi su uvereni da će onda i toliko željeni trofej sam brže doći, jer podsetimo, Vojvodina je svoj poslednji šampionski pehar 1989. godine osvojila upravo sa mladim i neafirmisanim igračima (pojačanih sa nekoliko iskusnijih), od kojih niko nije tražio niti očekivao da osvoje titulu.

Atmosfera na stadionu “Karađorđe“ nije bila kao na većini utakmica Vojvodine ovog proleća. Oko 2.000 ljubitelja fudbala okupilo se da isprati jednu, ispostavilo se, zanimljivu utakmicu, a gledaoci sa zapadne i istočne tribine su aplauzom pozdravili igrače prilikom izlaska na teren, uprkos tome što su sigurno bili razočarani pre desetak dana na finalu Kupa u Beogradu.

S druge strane, Firmaši su svoje razočaranje iskazali parolom “Ako su njihovi igrači ‘ćurani’, kakav nadimak vama dati???“FK Vojvodina i sarkastičnom porukom “This time next year we’ll be the Cup winners“ (sledeće godine u ovo vreme bićemo osvajači Kupa). Takođe, Firma se pridružila apelu svog kluba za rekonstrukciju stadiona “Karađorđe“, uputivši poruku gradskim vlastima: “Ko brine o gradu, neka brine i o ‘Karađorđu’. Hoćemo evropske utakmice u Novom Sadu!“

Posle svega, Vojvodina u preostala dva kola ima realnu šansu da preuzme drugo mesto od Crvene zvezde, što bi bilo ponavljanje najvećeg uspeha kluba još od 1989. godine, s obzirom na to da su Novosađani od tada samo 2009. bili vicešampioni države.

Imaju četiri boda manje, a pre duela u Novom Sadu, obeshrabrenoj Crvenoj zvezdi predstoji meč protiv solidne ekipe Slobode…