alša Butorović veternički sportski centar zaobilazi u velikom luku, kad može i doskora domicilni hotel Park. Sve ne bi li se nekako izborio sa emocijama, sa očekivanjima ovdašnje fudbalske javnosti…

Otud pitanje kako se snalazite u životnom i predsedničkom galimatijasu,

– Znam da moram… U interesu kluba – lomno i umorno veli Butorović: – Kako se snalazim? Dobro… Uz zdušnu podršku tati bliskih ljudi. Tu je i Mateja Kežman, moj savetnik. Lepo sarađujemo, rekao bih, udarnički radimo na stabilizaciji kluba.

Novi ste u poslu, Kežman i vaša malenkost, „zeleni” da biste se uspešno nosili sa ovde „večito zrelim”?

– Mnogi se dvoume, misle da Vojvodina neće biti što je bila. Bezrazložno, najbolji primer je Fijero. Ne javlja se na telefon, otkad se to desilo… Tužićemo ga, naš je igrač. Teško je svetu objasniti da je klub stabilan, da nema dugovanja. Da neće biti siromaštva, kao u vreme kad je moj otac preuzeo klub. Radimo na transferu Vulićevića, Oumarua i Trajkovića. Samo jednog da prodamo, Voša je na „zelenoj grani”. Angažovali smo iskusnog hrvatskog internacionalca Marija Barića, blizu smo realizacije trojice, četvorice kvalitetnih igrača. Ne žurimo.