udbaleri Vojvodine, po svemu sudeći, ponovo će, posle 24 godine da se u međunarodnom takmičenju odmere sa budimpeštanskim Honvedom. Ovaj put, u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope u dvomeču zakazanom za 18. i 25. juli.

Prvi put igrali su u septembru 1989. godine u okviru šesnaestine finala Kupa evropskih šampiona, kada je prolaz u drugo kolo obezbedio Honved. Tada je u prvom meču u Budimpešti mađarski tim pobedio sa 1:0, a u revanšu je Vojvodina bila bolja - 2:1, međutim, upravo zbog tog primljenog pogotka na njenom stadionu, ekipa novosadskog šampiona bila je prinuđena da se oprosti od Evrope.

U uvodnom meču u Budimpešti na stadionu "Jožef Božik", Novosađani su imali sjajnu podršku navijača i sve uslove za rezultatski dobar meč. Mađarska štampa bavila se pitanjem ko će čuvati tadašnjeg kapitena Miloša Šestića, koji međutim, nije nastupio zbog lakše povrede, pa je trener Ljupko Petrović izveo tim bez kapitena: Maras, Gaćeša, Mijić, Milovac, Kartalija, Tanjga, Mihajlović Punišić, Vorkapić, Jokanović, Aleksić, a igrali su još i Dakić i Vukoslavčević.

I pored dobre partije Vojvodina je izgubila minimalnim rezultatom i to pogotkom Fodora iz slobodnog udarca u 55. minutu utakmice. Novosađani su imali i brojčanu prednost od na terenu 15. minuta duela, jer je sudija Pjotr Verner iz Poljske isključio uzdanicu mađarskog šampiona Čehija posle udaranja Vorkapića bez lopte, ali ni to nije pomoglo da postigne bolji rezultat.

Ipak, vladalo je uverenje da će se minimalac iz Budimpešte lako nadoknaditi u Novom Sadu u revanšu, s obzirom na to da je Vojvodina mnogo bolje delovala.

Stvari su u revanšu krenule tim tokom, ali se završile katastrofalno. Vojvodine je povela golom Siniše Mihajlovića u 27. minutu i odmah početkom drugog poluvremena sa 2:0 pogotkom Miroslava Tanjge, što je bilo dovoljno za prolaz. Međutim, u 73. minutu, Dragan Gaćeša je nespretno reagovao, prevario golmana Čedu Marasa i ubacio loptu u sopstvenu mrežu za 2:1 i prolaz Mađara u naredno kolo.

- Bili smo bolji u obe utakmice - seća se Miroslav Tanjga. - Međutim, sami sebi smo dali gol i to je bilo da poludiš. Nesrećno, zaista nesrećno smo ispali, ali se to nigde ne piše, već se pamti pobednik. Imali smo veliku šansu, dobar tim, sjajnog trenera, bili u naletu, ali... Propustili smo jedinstvenu priliku, cela naša generacija, da pokažemo još više i da se afirmišemo i nas i naš fudbal. Nadam se da će se ova generacija revanširati Mađarima za tadašnji naš neuspeh i želim im od sveg srca da ih nadigraju.


RUKA MIHAJLOVIĆA?

Posle revanša u Novom Sadu, bilo je mnogo polemike da li je Siniša Mihajlović vodeći pogodak postigao rukom, i to u stilu Dijega Maradone.

Na tadašnjem "Sportskom pregledu", koji su izveštači gledali u društvu dela klupskog rukovodstva i glavnog arbitra utakmice, Alekseja Spirina, nuklearnog fizičara iz Moskve, kamera je zabeležila detalj iz ugla iz kojeg se samo moglo naslutiti da se Mihajlović poslužio rukom.

- Nu, nazdrovlje - bio je jedini komentar sudije Spirina posle gledanja spornog momenta.