udbalski Novi Sad je ponovo na nogama. Vojvodina je tema gradskih priča, novosadski superligaš puni stranice sportske štampe…

Kao pre 15 godina kad je četa Tomislava Manojlovića, u brišućem letu, gazila rivale i stigla do finala Intertoto kupa.

Sve miriše na reprizu leta 1998. u Srpskoj Atini.

I tada je Vojvodina startovala sa četiri uzastopne pobede u prva dva kruga, razbila predrasude večito uspavanog tima, izdigla se iznad imidža gubitnika i u polufinalu, u Novom Sadu, naterala Bastiju da baci peškir u znak predaje – 4:0.

Može li Vojvodina u četvrtak na „Karađorđu” svom gradu da priredi i pobedu nad turskom Bursom, u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope?

– Protivnik po meri da pokažemo zbog čega je Vojvodina uzburkala sportsku javnost. Kad smo zajedno, maksimalno posvećeni dresu i igri daleko možemo da doguramo. I niko neće smeti da nam zameri da smo podbacili – oprezno, u svom maniru čoveka spremnog da u svakom trenutku pošalje jasnu poruku, kazuje Marko Nikolić, šef stručnog štaba Vojvodine.

Podgrejali ste atmosferu u julskim danima, gotovo dostigli tačku ključanja. Da to nije mač s dve oštrice, prečica da zagorite na putu do raja?

– Nemam ništa protiv euforičnog ambijenta. Naprotiv, takva atmosfera može Vojvodini da donese boljitak. Najbitnije da je mirno tamo gde treba, u svlačionici.

Podseća li vas, barem za nijansu, novosadski ambijent na vašu Banjicu?

– Nisam odstupio od metoda rada ni za pedalj. Odlično sarađujem sa ljudima iz kluba, sportskim direktorom Sašom Drakulićem, prvim čovekom škole Branislavom Novakovićem, klupskim operativcima, proverenim saradnicima iz stručnog štaba. Razlika je što sam danas u klubu u kojem se traže vrhunski rezultati u kontinuitetu. Principi i moji saradnici su gotovo preslikani.

Nikad niste krili poštovanje prema Vojvodini. Ni kad ste vodili Rad protiv Novosađana. Kako je danas, iznutra, doživljavate?

– Kao veliki, odlično organizovan klub, ogromne tradicije. Ima ogroman potencijal, na čijem čelu je prva ekipa, lokomotiva razvoja. Lepo je kad imate podršku grada i čitave pokrajine. Iza Vojvodine je armija navijača i velikih klupskih legendi… I to je ogromna snaga.

Kapitalizovali ste je na najbolji način?

– Uživam u svemu što nam se dešava. U svakom danu, a bilo ih je 45 dana od prvog treninga. Neka tako i ostane – poželeo je Marko Nikolić, u osvit duela sa turskom Bursom i još jednog izazova u novosadskoj priči.