etaforički rečeno- fudbaleri Vojvodine dugo su dremali u čamcu i sanjali lepe, šampionske snove. Istina je, doduše, da se taj čun drmuckao u neikoliko navrata, ali ti titraji nisu budili crveno-bele iz lepih snova, sve dok u Jagodini Pešić, Lepović i društvo nisu žestoko prodrmali novosadski čamac i gotovo ga prevrnuli. Prava je sreća po Novosađane to što je do kraja jesenje polusezone ostalo da se odigraju još samo dve utakmice i što će potom uslediti zimska pauza. A šta će se tokom pauze dešavati,nezahvalno je u ovom momentu prognozirati, tek ima nagoveštaja da sledi veliki zimski remont.

Pre samo nekoliko mečeva, preciznije do duela s kragujevačkim Radničkim, novosadski crveno-beli bili su u samom vrhu tabele i tog 2. novembra propustili su zicer da postanu lideri. Vodili su sa 2:0, imali širom otvorenu magistralu pred sobom, a onda su Kragujevčani postigli dva gola i izjednačili.U sledećem kolu, opet je Vojvodina bila domaćin, ovoga puta Javoru, i ponovo nije sačuvala vođstvo od 2:0,gosti su stigli do boda i snovi o jesenjim počastima postajali su sve udaljeniji. Opomene, međutim, nisu bile dovoljne. Posle dvonedeljne pauze, koju su proveli uglavnom bez najboljih igrača razvrstanih po reprezentacijama, crveno-beli su najavljivali dobar meč na tradicionalno neugodnom gostovanju u Jagodini. Ispalo je, međutim, da je domaćin odigrao dobru utakmicu, posebno u drugom poluvremenu, kada je torpedovao gosta sa tri gola.

Dakle, ostali su još da se odigraju dueli, s Napretkom na “Karađorđu” i derbi s Crvenom zvezdom na Marakani. Iz sadašnje perspektive posmatrano, Novosađane čekaju dve jako teške utakmice, u kojoj će najteži rivali biti upravo oni - sami sebi. Jeste veoma zanimljivo i to što se, baš kad joj se ukazala sjajna prilika da se ispne na prvo mesto, Vojvodina upetljala, isposrtala, pa je u pet poslednjih kola zabeležila samo pobedu na Karaburmi, dva remija kod kuće, poraze od Slobode Point na svom stadionu i sada i u Jagodini. A zvučala su bajkovito, barem iz vizure navijača crveno-belih, uveravanja stručnjaka da Novosađani imaju najjači tim u ligi i da nije nikakvo iznenađenje to što su (bili) toliko blizu prvog mesta.

Gotovo je izvesno da će tim Vojvodine u 2014. godini izgledati potpuno drugačije od ovog koji završava jesenji deo lige. Letos dovedeni igrači već su počeli da se osipaju, postoje nagoveštaji da će tokom zime otići i preostala “Kežmanova pojačanja”. Pitanje je kako razmišlja trener Marko Nikolić koji je već imao ponudu da promeni sredinu. Da li će najnoviji razvoj događaja njega opredeliti da ostane u Novom Sadu ili će otići posle samo jedne polusezone? Ukoliko Nikolić odluči da ode, ko je taj stručnjak koji će zaslužiti poverenje članova UO da postane novi kormilar Vošinog broda?