ubotnji pogodak Vojvodine u 17. minutu bio je za dvostruko zadovoljstvo.

Najpre, zbog brzog anuliranja Napretkove prednosti i time trasiranje puta do konačne pobede, a kao drugo, bio je to 57. gol Andrije Kaluđerovića, koji je na taj način iza sebe ostavio Dijaru i postao najbolji strelac u istoriji šampionata Srbije.

– Važno je i jedno i drugo. Bio sam ljut zbog vođstva Kruševljana i zato sam, kad sam video moju loptu u mreži, prvo u sebi pomislio da je za Vojvodinu možda bolje kad rival povede nego da je prednost na našoj strani, kao što je bilo u prethodnim domaćim remijima protiv Kragujevčana i Javora. Tada ni dva gola viška nisu bila dovoljna za pobedu.

Kad ste se setili značaja tog pogotka za Vas lično?

– Nešto kasnije. Dok sam primao čestitke od drugova a gosti se spremali da krenu s centra, kroz glavu mi je prostrujalo da sam izbio na prvo mesto liste strelaca. Super, pomislio sam, ispunio sam obećanje dato sebi kada sam pogodio protiv Javora da do kraja jesenjeg dela prvenstva moram da prestignem Dijaru.

Kakav je osećaj biti najbolji na večnoj listi?

– Da se ne lažemo, lep je, makar na prvom mestu proveo samo sat vremena. Zbog toga je vredelo što sam se prošlog leta iz Kine vratio u naš fudbal. Eto, u dresu Vojvodine dovršio sam ono što sam uradio igrajući za Crvenu zvezdu, OFK Beograd i Rad.