ILOŠ Krasić se fudbalski ponovo rodio u Francuskoj, na Korzici, gde su ljudi drugačiji, posebni, uvek nekako svoji. Fudbal im je u venama, Srbe posebno vole, a plavokosi Džekson tamo nastavlja „lozu“ Ilije Pantelića, Dragana Džajića, Anta Drobnjaka i Nenada Jestrovića. Minulog vikenda Krasić je golom zaslužio zvanje junaka pobede protiv Evijana.

- Zaista je lepo nositi dres Bastije, gde god krenem ljudi me poznaju, pozdravljaju, a oni koji nemaju šta da me pitaju, samo onako u prolazu kažu: „Džajić, Pantelić“ i prođu. Zaista su naši velikani ostavili dubok trag na Korzici, a navijači mnogo vole i Drobnjaka - počinje priču Krasić.

Miloš je impresioniran Korzikom...

- Bastija je prelep grad, ljudi su dobri, veoma vole svoje fudbalske ljubimce. Lepo je mesto za život i čovek može da se potpuno posveti obavezama. A ako dobro ide, kao što je nama krenulo, onda su svi uz tebe. Meni je bila potrebna ta ljubav, poštovanje i poverenje, posle svega što mi se minule dve godine događalo.

Krasić misli, pre svega, na neveselu istanbulsku epizodu.

- I dalje sam igrač Fenerbahčea, na pozajmici sam do maja, a onda moram da se vratim na Bosfor. Da li ću nastaviti u Feneru ili ću ići drugim putem - ne znam. Rano je da o tome pričam. Pogotovo što će u novoj sezoni samo pet stranaca moći na teren. Da budem iskren, žao mi je što u turskom velikanu nisam pokazao koliko vredim. I povreda me je sprečila u tome, a nisam se baš dobro ni snašao. Ima krivice i u meni.

Bastija je došla kao melem na ranu.

- Mnogo je teško igrati u Francuskoj, sve ekipe su maksimalno spremne, svi su jaki, snažni, mnogo trče. Ipak, Bastija igra u sistemu 4-4-1-1 ili 4-3-3, što meni odgovara. Delujem po desnoj strani, „ušao“ sam u sistem i mogu da budem zadovoljan. Igram standardno.

Protiv Evijana je postigao drugi gol u sezoni.

- Biće golova još - s osmehom konstatuje Krasić. - Sada smo osmi, a četvrtoplasirani Olimpik ima samo pet bodova više. Naš cilj je da na kraju budemo oko desetog mesta, odnosno da se ne borimo za opstanak. Sve što više uradimo biće čist ćar.

Ipak, plavokosi napadač ne krije da Bastija ima dobar tim.

- To je spoj mladosti i iskustva. I dobro je što imamo nekoliko starijih, kao što su golman Londro, Skilaći (igrao za Arsenal) i Modesto (Kaljari) drže odbranu, a na sredini terena je takođe iskusni Romarik (Sevilja, Espanjol, Saragosa) pa sjajni Alžirac Budebua i Tunišanin Hazri... PSŽ je bez premca, igra mnogo bolje nego prošle godine, a Ibrahimović je vanzemaljac! Jak je i Monako, kao i Marselj, pa Lion, Lil i Tuluz... Konkurencija je žestoka.

Povratak Krasića na stare staze uspeha neminovno inicira i pitanje o povratku u reprezentaciju Srbije.

- Ne bih bio pošten prema sebi kada bih odustao od dresa Srbije u 29. godini. Ali, u državnom timu je došlo do smene generacija, a Siniša Mihajlović je na kraju iza sebe ostavio dobar sastav. Naravno, kada se ne ode na jedno od dva velika takmičenja, naši ljudi odmah smatraju da je to neuspeh. I zaista je tužno što nas neće biti u Brazilu. Ali, mislim da je bilo previše kritika i da svi momci koji su nosili dres „orlova“ zaslužuju mesto među najboljima.

Jedva „vratismo“ Džeksona na pitanje njegovog statusa...

- Kažem, nisam se odrekao reprezentacije, ali znam da se tamo ne dolazi pričom već samo igrama. Moje je, naravno, da pokušam da igram kao nekad, pa ako tako bude, verujem da će i novi selektor to imati na umu. Živim za taj dan jer je meni reprezentacija dala sve. Da nisam odlično igrao za „orlove“, verovatno ne bih ni stigao do Juventusa - iskren je Krasić.


NA PUTU I DRUGO DETE

U Bastiji mu trenutno društvo prave brat i drug...

- Uvek je lakše kada je neko tvoj uz tebe. Žena mi je trudna, treći mesec, u Novom Sadu je sa kćerkicom Milom, koja ima tri godine. Mnogo mi nedostaju, ali, profesionalizam ne pita za emocije. Još ne znam kog je pola drugo dete, a i ne žurim - mirno priča Krasić.


LEPŠE NEGO U ITALIJI

ODUŠEVLJEN je Miloš uslovima u Francuskoj.

- Uslovi su fenomenalni, bolji nego u Italiji. Stadioni su fantastični, organizacija vrhunska, tereni, putevi, ma nema šta nije na vrhunskom nivou. A navijači su posebna priča, ima ih na svim stadionima u svim gradovima. U Italiji, jedino Juventus ima navijače, ostali kubure sa podrškom sa tribina.


REAL MADRID

KADA smo ga podsetili da je jednom nogom već bio u Kraljevskom klubu, Krasa malo spusti ton.

- Da, bilo je priče, čak i kontakta. Ali, ja nisam mogao da igram u Ligi šampiona, jer sam već nastupao za CSKA, što Madriđanima nije odgovaralo, kao što ih nije interesovala ni pozajmica. A i Moskovljani su pravili finanijske probleme. I tako, san se nije pretvorio u javu.