ILAN Kosanović, Milovan Rajevac, Zoran Marić, Dragoljub Bekvalac, Slaviša Jokanović... Da li će Marka Nikolića na klupi Vojvodine zameniti neko od pobrojanih, a njihova imena se, najčešće, pominju u javnosti, ili će to, ipak, biti neko sasvim drugi, pitanje na koje u Vojvodini još nemaju odgovor.

Štaviše, s definisanjem tog odgovora se, sudeći bar prema rečima generalnog sekretara Radisava Rabrenovića, ni ne žure previše.

- Izbor trenera je vrlo ozbiljan posao i celokupno rukovodstvo će najpre sesti i definisati generalni okvir za rešavanja tog pitanja - kaže Rabrenović koji je, posle više pokušaja da bude bude skrajnut, ponovo ključni čovek u administraciji „stare dame“ srpskog fudbala. - Ono što je izvesno jeste da u svom pogonu nemamo trenera sa profesionalnom licencom dovoljno dobrog da odmah preuzme ekipu.

To, u startu, eliminiše Kosanovića, trenera omladinskog tima "lala" (on je sa tim timom dve godine zaredom bio prvak Srbije i iz njega su u prvi tim već ušli Kosović, Gaćinović, Milinković Savić, Kordić...) koji tu licencu nema. Ne baš mali broj zagovornika ideje da on, ipak, dobije priliku (i u samom klubu i oko njega), predlažu međutim da se problem premosti tako što bi Kosanović praktično vodio prvi tim, a šef stručnog štaba formalno bio Zoran Janković, takođe trener u omladinskom pogonu koji tu licencu poseduje.

- Pošto samnom o eventualnom preuzimanju prvog tima niko još nije razgovarao, ne mogu ni da kažem bilo šta osim da sam ja vojnik Vojvodine i da sam spreman za sve zadatke - poručuje Kosanović iz Stare Pazove u kojoj, u ulozi pomoćnika selektora Veljka Paunovića, radi sa omladinskom selekcijom Srbije.

Među trenerima koje bi na klupi "lala" voleo da vidi veliki deo novosadske fudbalske javnosti jesu i Rajevac i Marić.

- Kada bih želeo da, metaforično, objasnim koliko bi mi bilo teško da dam odgovor na eventualni poziv Vojvodine, rekao bih da boga molim da me ne zovu - kaže, sa Zlatibora, Rajevac za naš list. - Jer, moj pravi trenerski početak vezan je upravo za Vojvodinu, otuda i duboke emocije, ali su moje ambicije, ipak, vezane pre svega za rad sa nekom reprezentacijom.

Konkretnih kontakata nije bilo ni sa Marićem čiji povratak u Vojvodinu bi, istovremeno, bio i doduše okasnela, ali pravedna satisfakcija za svojevremeni ne baš korektan rastanak i pored osvajanja drugog mesta.

- Uvek sam spreman za razgovor, mada okolnosti svemu ne idu baš naruku - kaže popularni Džimi. - Jer, aktuelni ugovor me za novosadski Proleter veže do jula naredne godine, a ja sam poznat kao čovek koji voli da sve svoje obaveze odradi do kraja.