D početnog meča sa Hibernijansom, odigranog letos na Malti, pa do završnog pre desetak dana sa Crvenom zvezdom na „Marakani“, jedino su on i kapiten Miroslav Vulićević odigrali svih 26 utakmica Vojvodine na tri fronta - u kvalifikacijama za Ligu Evrope, Kupu Srbije i, najzad, Jelen superligi. Stoga Marko Poletanović (20) tek završenu polusezonu i vidi kao definitivan preokret u svojoj tek započetoj fudbalskoj karijeri.

- Mislim da sam se u godini koja ističe baš potvrdio i zbog toga se osećam izvanredno - kaže jedan od najdarovitijih junoša stare dame srpskog fudbala. - Od kada sam potrčao za loptom, želeo sam da baš u Vojvodini ostavim neki ozbiljniji trag i mislim da sam to već dobrim delom učinio.

Zahvaljujući dobrim igrama, njegovo ime je postalo interesantno i stranim klubovima, pa već postoje preliminarne ponude klubova iz Holandije i Španije da sa njim i Vojvodinom i potpišu prelimanarne ugovore. Na osnovu njih, on bi, još godinu-dve, ostao u Novom Sadu, a tek onda se otisnuo u svet.

- Niko iz kluba sa mnom o tome još nije razgovarao, a ako bude, verujem da ćemo se lako dogovori. Pošteno, u slučaju dobre ponude voleo bih da već ove zime odem u inostranstvo, ali neće biti kraj sveta ni ako se to ne dogodi. Konačno, kod svoje sam kuće i osećam se odlično - kaže ofanzivni vezni „lala“ čija vrednost se, inače, procenjuje na 850.000 evra.

Eventualne ponude domaćih klubova on isključuje kao opciju za nastavak svoje karijere, a kada je o aktuelnom trenutku najstarijeg srpskog superligaša reč, veruje da će trenutne materijalne nevolje biti prevaziđene, a predstojeće proleće mnogo vedrije i berićetnije.

- Svesni smo da je klub u vrlo teškoj situaciji, ali se nadamo da će transferima nekoga ili nekolicine od nas nevolje biti prevaziđene - zaključuje Poletanović. - Probleme, i to mnogo veće, imaju i drugi klubovi, a za Vojvodinu sam siguran da će svoje uspešno da reši.


NAJBOLjE SA RADOJOM

POLETANOVIĆ se, kako sam kaže, na terenu najbolje razume sa svojim vršnjakom Nemanjom Radojom što, dodaje, ne treba ni da čudi.

- Zajedno smo od prvog dana u Omladinskoj školi, reči nam gotovo više nisu ni potrebne, mislim da bismo se, bez problema, pronašli i zavezanih očiju - objašnjava on.