r Kosta Hadži, gospodin i veliki humanista, a povrh svega i čovek koji je obožavao fudbal i, pre ravno 100 godina, bio jedan od osnivača FK Vojvodina, od juče je u svom Novom Sadu, dobio spomenik.

Spomenik je delo akademskog vajara Ljubomira Šćepanovića, a postavljen i otvoren je na inicijativu Centra za razvoj Šajkaške, kao i generalnog direktora “Dnevnik Vojvodina presa” Dušana Vlaovića, člana gradskog Veća Aleksandra Đurđeva i novosadskog biznismena Zorana Šćepanovića.

Pred oko 500 prisutnih poštovalaca dela dr Koste Hadžija i, naravno, veterana, sadašnjih i bivših predsednika i članova uprave i navijača FK Vojvodina, svečanost je otvorena intoniranjem himne Republike Srbije “Bože pravde”, a potom je jedan od osnivača Centra za razvoj Šajkaške Danijel Kulačin rekao:

- Navijači Vojvodine drže se duboko usađenog aksioma “Nas su osnovala gospoda, a većinu ostalih klubova - drugovi”. Dr Kosta Hadži je bio veliki gospodin, a osnivanje FK Vojvodina u to vreme bio je akt srpskog patriotizma i otpora Austro-Ugarskoj monarhiji. On je bio borac i vizionar, čovek kalibra kakvi su i danas potrebni Vojvodini i Srbiji. Za postavljanje ovog spomenika veliku zahvalnost dugujemo Aleksandru Đurđevu, Zoranu Šćepanoviću i Dušanu Vlaoviću.

Sin dr Koste Hadžija, Kosta mlađi, bio je vidno uzbuđen zbog počasti koja je iskazana njegovom ocu.

- U razgovoru s tatom, on je uvek isticao da se ponosio rezultatima koje je postigao u fudbalu, advokaturi i na polju humanizma - istakao je Kosta Hadži mlađi - Zahvaljujem se ljudima koji su dali inicijativu za otkrivanje spomenika, kao i novosadskom akademskom vajaru Ljubomiru Šćepanoviću.

Svečanosti je prisustvovao i poznati glumac Srđan Timarov, koji je u filmu “Montevideo, vidimo se” igrao lik dr Koste Hadžija.

- Nisam likom i konstitucijom odgovarao za ulogu dr Hadžija, ali jesam po tome što sam rođen i odrastao u Novom Sadu i jako dobro poznajem ovdašnji mentalitet - rekao je Timarov. - Kada sam dobio ulogu, moj pokojni otac me je pitao da li znam ko je bio dr Kosta Hadži. Kada sam rekao da ne znam, naljutio se i rekao mi da igram velikog čoveka i istinskog gospodina i da pročitam i saznam ko je on bio. Nebeska je pravda što ovaj spomenik danas otkrivamo, jer smo kao narod skloni da lako zaboravljamo najbolje među nama.

Kosta Hadži mlađi i Miroje Jovanović potom su svečano otkrili spomenik dr Kosti Hadžiju, uz aplauz prisutnih i pesmu navijača Vojvodine.

Ujedno, generalni direktor “Dnevnik Vojvodina presa” Dušan Vlaović najavio je skoro izlaženje monografije FK Vojvodina povodom 100-godišnjice kluba, na preko 1.000 strana, čija se priprema za štampanje privodi kraju.


Grad neće dozvoliti da FK Vojvodina propadne

Umesto gradonačelnika Miloša Vučevića koji je hitno morao da otputuje za Beograd, otkrivanju spomenika prisustvovao je njegov pomoćnik Miroje Jovanović koji je naglasio:

- Dr Kosta Hadži je bio simbol za uspeh u fudbalu, advokaturi i humanizmu. Grad Novi Sad neće dozvoliti da FK Vojvodina propadne, tim pre što ove godine slavi veliki jubilej, 100 godina od osnivanja. Uz to i stadion “Karađorđe” koji je otvoren 1924. godine, proslavlja 90 godina i za sve to ovaj grad i njegovi stanovnici duguju veliku zahvalnost dr Kosti Hayiju, čoveku koji je bio poznat i pod imenom “Šarvarska majka” zbog svega onog što je tokom Drugog svetskog rada uradio na polju humanizma.


Protest navijača

Po otkrivanju spomenika, uz pesmu, navijači Vojvodine istakli su i parolu na kojoj je pisalo “Uprava napolje”, očigledno nezadovoljni radom ljudi koji klub danas vode.

Inače, svečanosti je prisustvovala brojna delegacija crveno-belih, na čelu s predsednikom Upravnog odbora Milenkom Jokićem, generalnim sekretarom Radisavom Rabrenovićem i sportskim direktorom Zoranom Pavlovićem.


Utemeljivač vojvođanskog fudbala

Uz sve ostale zaslužne članove tokom čitavog veka njegovog postojanja, ipak su bogatu istoriju Fudbalskog kluba Vojvodina obeležile dve ličnosti - osnivač dr Kosta Hadži(1898-171) i Vujadin Boškov. O Vujadinu Boškovu se puno zna i kao igraču i kao treneru, a za mlađe poklonike fudbala ovog puta, uz pomoć teksta objavljenog na internet portalu njnjnj.fkvojvodina.com, podsetićemo se na dr Kostu Hadžija koji je bio jedan od osnivača novosadskog kluba, da bi posle toga bio njegov funkcioner, odnosno funkcioner nekadašnjeg Jugoslovenskog nogometnog saveza.

Kosta se rodio kao prvo od desetoro dece uglednog pravnika Koste (starijeg) i Sofije Hadži, 8. novembra 1898. godine u Vršcu. Osnovnu školu je učio u rodnom Vršcu, dok je gimnaziju pohađao u Segedinu i Novom Sadu, gde je i maturirao 1916. godine.

U teška i tmurna vremena 1914. godine, pred sam početak Prvog svetskog rata, tada šesnaestogodišnji Kosta je, s grupom drugara sa Salajke i Podbare, osnovao Fudbalski klub Vojvodina. Ipak, čvrsta ruka crno-žute monarhije zaustavila je rad svih srpskih organizacija u Novom Sadu, tako da se klub prvi put našao pred gašenjem. Rat je rasuo osnivače kluba na sve strane sveta, a dr Kosta Hadži je u jesen 1918. godine završio u Austro-Ugarskom garnizonu u Pečuju. Nakon povratka iz Pečuja, dr Hadži je postao poslanik Velike Narodne Skupštine u Novom Sadu, koja je izglasala prisajedninjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji.

Iz vojske se razdužio 1919. godine i zatim nastavio borbu za sticanje akademskog zvanja. Od 1919. do 1922. godine studirao je pravo u Parizu i Kanu, a po završetku fakulteta vratio se u Novi Sad i prošao životni put od mladog pravnika od prakse u sudu, sve do polaganja advokatskog ispita 1927 godine. Dr Kosta Hadži je bio aktivan advokat od 1927. do 1961. godine, izuzev u periodu okupacije od 1941. do 1944. godine.

Porodica Hadži je oduvek bila veliki prijatelj Matice Srpske, a Kosta je bio član njenog Upravnog odbora od 1933. do 1939. godine, kada je morao da napusti to mesto zato što je postao pravni zastupnik Matice Srpske. Da je imao afiniteta i prema pozorištu dokazuje i činjenica da je bio dugogodišnji predsednik Nadzornog odbora Društva za Srpsko Narodno Pozorište. Dr Hadži je bio i član Patronata Srpske velike gimnazije (današnja Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj). Dr Kosta Hadži je bio i politički aktivan, a bio je član Samostalne demokratske stranke.

Bio je generalni sekretar Jugoslovenskog nogometnog saveza, a naročito je bio cenjen zbog njegovih diplomatskih sposobnosti na stišavanju suprotnosti izmedu Beograda i Zagreba. On je bio najzaslužniji za prelazak centrale JNS iz Zagreba u Beograd i bio je u vođstvu puta reprezentacije Kraljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju. Vojvođanski fudbal je naročito zadužio time što je uspeo da osnuje podsaveze za vojvođanske klubove u Novom Sadu i Velikom Bečkereku (Zrenjanin), jer ih je time zaštitio od samovolje fudbalskih moćnika. Dr Hadži je u FK Vojvodina bio trener (od 1924. do 1926.), tehnički direktor (od 1914. do 1933.) i predsednik kluba (od 1927. do 1935. godine).

U sezoni 1940/41, FK Vojvodina je okupila najmoćniji tim u svojoj istoriji, ali nije ispunila snove navijača, jer je u proleće 1941. godine izbio rat. Novi Sad je osvojen, FK Vojvodini je zabranjen rad i konfiskovana joj je sva im ovina (od tada se gubi trag klupskoj arhivi i većini osvojenih pehara do tog vremena).

Dr Kosta Hadži je nastavio advokatsku karijeru do 1961. godine, ali pravo i FK Vojvodina nikada nije napuštao. Umro je 6. oktobra 1971. godine i sahranjen je u porodičnoj grobnici na Almaškom groblju u Novom Sadu.