o će trenerima ugoditi? Taman kad se pomislilo da je sve bilo pod konac i da ni najveća zakerala ne bi našla zamerku u pobedi Vojvodine protiv Admire Vaker (5:2), Branko Babić zabrinuto vrti glavom:

– Slažem se, nije mala stvar napuniti mrežu austrijskom prvoligašu, ali ne smemo da se zanosimo i zažmurimo pred iskazanim slabostima. A bilo ih je i to kakvih! Pod hitno im se mora stati na put, jer bi se u suprotnom moglo desiti da se to proširi kao zaraza.

Babić je detaljnije objasnio šta mu se to nije dopalo u prvom testu:

– Bio je to smo jači trening i rezultat nije u prvom planu. Veća grupa igrača je u prvom poluvremenu iskazala primeran angažman, borbenost i potrebnu taktičku disciplinu. Zadovoljan sam kako smo izgledali u prvih 45 u nastavku je šansu dobio nov tim, sa iskusnijim pojedincima i novim taktičkim rasporedom.

To se, po Babićevom mišljenju, nije pokazalo ni približno dobro kao u prvom poluvremenu:

– Hteo sam da proverim kako ćemo izgledati sa Radojom, Vranješom i Milinkovićem–Savićem u manevru, a napred sa Alivodićem, Veselinovićem i Gaćinovićem. Tražio sam da odigramo 4–3–3, a igrači su sami odlučili da bude drugačije, na svoju ruku su odlučili da bude 4–2–3–1. To kod mene ne može, anarhiju ne tolerišem. Nema samoupravljanja, mora da se igra ono što tražim da se igra.