vestan da će kao šef stručnog štaba Vojvodine biti u fokusu pažnje onih od kojih je sa pozicije predsednika Stručnog odbora FSS zamerao da kao klupski treneri nedovoljno brinu o interesima srpskog fudbala, Branko Babić sada će ličnim primerom biti dužan da ono za čega se retorički zalagao sada to potvrdi na delu:

- Jedan od temeljnih postulata mog dogovora s Vojvodinom počiva na obavezi da kao šef stručnog štaba forsiram afirmaciju mladih igrača. Ubeđen sam da je to jedini izlaz za spas našeg klupskog fudbala koji je, to je valjda svakome jasno, u dramatičnom padu. Ako sve govori da smo na pogrešnom putu, onda stvarno ne mogu da razumem opiranje klubova da pod hitno menjaju neodrživu praksu koja nas je dovde dovela.

Na šta konkretno mislite kad to kažete?

- Ne razumem šta hoće klubovi sa prosekom starosti igrača od 27, 28 godina? Kuda to vodi? Apsurdno je da je godišnja plata nekog igrača, bio on domaći ili stranac, ravna budžetu nekog osrednjeg kluba!? A da nonsens bude potpun, ti preplaćeni igrači, koji su inače prošli svoj zenit, neznatno se po učinku na terenu razlikuju od ostalih igrača. Ako je to tako, zašto onda razbacujemo novac kojeg inače nemamo? Tu nešto opasno nije u redu.

Kako tome da se stane na put?

- U našem fudbalu, na isturenim pozicijama u klubovima, pojavili su se ljudi od čijih odluka mnogo toga zavisi, da ne kažem da odlučuju o sudbini našeg fudbala, a da pri tome ne razumeju ni šta rade ni kuda to vodi. Klupski rukovodioci gledaju stvari usko, njih ne zanima ono što je interes fudbala na globalnom planu. Ako se to ne promeni, teško nama s takvim načinom razmišljanja.