UDBALERI visine košarkaša. Braća Milinković-Savić, 19- godišnji Sergej, visok 192 centimetra i dve godine mlađi ali i 10 centimetara viši Vanja, veznjak i golman, omladinski i kadetski reprezentativac Srbije, zajedno u prvom pogonu Vojvodine. Izdanci omladinske škole Novosađana u mlađim uzrasnim kategorijama, "potrefilo se", igrali su tek dva- tri puta u istoj ekipi kadeta. Fudbalski biseri kojima stručnjaci prognoziraju vrhunsku karijeru, sada su, ističu, napokon u istom timu.

Vanja je na dan šale potpisao trogodišnju vernost novosadskom superligašu i sa 17 godina i 42 dana, postao najmlađi profesionalac u 100-godišnjoj istoriji kluba. Stariji Sergej, sa oreolom omladinskog šampiona Evrope 2013. godine iz Litvanije, profesionalac je već 15 meseci pa je mlađeg brata tim povodom častio picom i sladoledom.

- Ja ga vodim na ćevape čim "legne" prva plata - kaže Vanja. - Srećan sam što sam u klubu u kojem smo obojica ponikli i što ćemo ponovo biti stalno zajedno.

Braća ističu da su iz "čisto" sportske porodice. Otac Nikola Milinković bio je fudbaler, majka Milana Savić, košarkašica, a devetogodišnja sestra Jana takođe je nedavno počela s treninzima između dva obruča. Potvrđuju da roditelji nisu uticali na njihov izbor, ali im zato daju punu podršku.

- Rođeni smo u Španiji, Sergej u Leridi, a ja u Orenseu - nastavlja priču Vanja. - Roditelji su se iz Bečeja preselili na Pirinejsko poluostrvo, gde je otac Nikola nastavio fudbalsku karijeru. Krenuli smo njegovim stopama, pratili ga na svakoj utakmici. Cilj nam je da ga stignemo, a za to imamo vremena jer smo tek na početku. Od prvog treninga, pre devet godina, ja sam golman. Mrzelo me je da trčim a i nisam neki timski igrač, pa sam stao među stative.

Vanja je učenik trećeg razreda srednje Grafičke škole na smeru fotografije i, po svemu sudeći, završnu godinu će polagati vanredno.

- Do sada je bilo ok, ali problem nastaje s profesionalnim obavezama pa moram da postanem vanredni učenik. Volim engleski fudbal, navijam za Sanderlend, tim koji mi redovno dopadne na kompjuterskim igricama. Počeo sam pre dve godine da ih pratim i nastavio. Takođe, obožavam košarku, pratim NBA i Evroligu... Naravno, igram sa ekipom u Tolstojevoj ulici i redovno "zakucavam" - priča Vanja.

Među stativama kadetske reprezentacije Srbije ima bogato iskustvo. Nedavni remi s Nemačkom koji je generaciju naših nada onemogućio da se plasira na evropsku smotru na Malti, jedva je preboleo.

- Teško mi je to palo. Zaista. Kao i svim saigračima. Bilo je i suza jer smo znali koliko bi nam Malta značila i kako bismo reprezentovali Srbiju. Samo malo sreće je falilo - kaže Vanja.

Sergej ne krije zadovoljstvo što je mlađi brat krenuo istim putem i što će biti zajedno, kako kaže, po ceo dan. On je jesenas imao dva nastupa, a ovog proleća kod trenera Branka Babića je nezamenjiv u srednjem redu Vojvodine.

- Proleće će biti bolje od jeseni - kategoričan je Sergej koji je počeo da igra u školi fudbala u Španiji . - Ozbiljnije sam krenuo u Austriji u Gracu, gde je otac nastavio karijeru u GAK-u. Tamo sam trenirao pet godina i odatle odmah u Vojvodinu, kada smo se doselili u Novi Sad. Bio sam špic ali vremenom sam se vratio na sredinu terena, što mi je prirodno mesto.

S obzirom na to da je visok 192 centimetra, Sergej ima vrhunsku tehniku, snažan šut, brzu misao i potez...

- Dobar šut imam na oca, a, iskreno, mnogo sam radio na svemu tome. Posvećen sam fudbalu, potpuno, baš kao i Vanja, i valjda smo zbog toga, iako mladi, baš tu gde smo, u superligašu Vojvodini- ističe Sergej.


SUPROTNOSTI

OBOJICA su išla u Osnovnu školu "Sonja Marinković", na čijem betonskom terenu se uvek igrao dobar fudbal. Vanja je još srednjoškolac, Sergej je završio gimnaziju "Jovan Jovanović Zmaj" ali muzički ukusi im se ne poklapaju.

- Slušam repere, volim Eminema, Snup Doga ali mogu i kafansku muziku - kaže Vanja. - Imam neverovatnu želju da u julu odem na festival Egzit. Volim nordijsku filmsku produkciju, francuske komedije, umetničke filmove... Veoma sam prilagodljiv po raznim pitanjima ali nove narodnjake ne podnosim.

Sa svoje strane, Sergej uz smeh naglašava da je kod njega potpuno obrnuto i da "gotivi" narodnjake.

- Mogu i ja sve da slušam, ali moj izbor je turbo folk - zaključuje Sergej i potvrđuje da inspirisan filmom i serijom "Montevideo...", trenutno čita knjigu Vladimira Stankovića.


PODUDARNOSTI

SERGEJ i Vanja retko izlaze po klubovima ali obožavaju da sa saigračima ili drugarima predveče svrate u neki od kafića ili da u kućnoj varijanti od kuhinje "naprave" piceriju.

- Skoknemo malo do centra, promuvamo se po kafićima pa kući. Noćni izlasci ne dolaze u obzir jer jednostavno ne idu uz sportski život. Istina je da smo mladi i da je potrebno dati oduška na nekom izlasku, ali za to ima vremena. Zasada vodimo računa o karantinu, treningu, utakmici... - objašnjava Sergej.


JOVANIĆ NAŠ VOZAČ

BRAĆA Milinković-Savić stanuju u Tolstojevoj ulici na Grbavici, u blizini stadiona "Karađorđe", odakle potiču i najvatreniji navijači Vojvodine. Prvi komšija im je Milan Jovanić, iskusni golman Novosađana.

- Nikako da uhvatim malo vremena i da položim već jednom taj vozački ispit - jada se Sergej. - Dok se to, nadam se, uskoro, ne desi, na treninge idemo sa komšijom Jovanićem. Na putu do Fudbalskog centra "Vujadin Boškov" i nazad, biće zanimljivo, jer sa dva golmana u autu, ne može da bude dosadno.