ako se 19-godišnji Sergej Milinković-Savić, koji je prvu superligašku utakmicu za Vojvodinu odigrao u novembru prošle godine, osećao u trenutku kada je od njega zavisilo hoće li Vojvodina osvojiti zasluženi bod na Partizanovom stadionu?

Šta mu je prolazilo kroz glavu kada se u nadoknadi vremena, u uzavreloj atmosferi, pripremao da izvede jedanaesterac?

– Nisam razmišljao o značaju trenutka niti sam dozvolio da me poremeti ono što se događalo oko mene. Bio sam potpuno smiren i koncentrisan na dvoboj sa golmanom Lukačem – prepričava talentovani prvotimac Novosađana ključni trenutak derbija.

Igrači Partizana pokušali su da vas dekoncentrišu primedbama da niste pravilno postavili loptu na belu tačku?

– To sa loptom nisam namerno uradio. Poznato je da je mesto oko bele tačke obično dosta oštećeno i lopta, zbog neravnog terena, prosto ne može da stoji kako treba. Nisam se igrao sa živcima golmana Lukača i ostalih Partizanovih igrača. U isto vreme, dok je sve to trajalo, nisam dozvolio da me iz takta izbace prigovori domaćih igrača i zahtevi da pravilno postavim loptu. Znao sam da je to psihološki rat, želja da me poremete.