ujadin Boškov nije bio običan fudbaler, pa kasnije trener, direktor i selektor. Vujke, kako su ga prijatelji oslovljavali, još za života ušao je u legendu, bio je čovek čije se mišljenje jako cenilo, čiji stav je s pažnjom iščekivan i koji je uvek imao jasnu viziju kojom je preskakao vreme i stizao daleko u budućnost. Bilo je tako u njegovoj Vojvodini i njegovom Novom Sadu, a kasnije i u Hagu, Madridu, Cirihu, Đenovi, Rimu... Gde god je radio, ostavljao je dubok trag i baš zato je smrt Vujadina Boškova potresla čitav, ne samo fudbalski svet.

Krenuo je Vujke u veliku životnu avanturu iz rodnog Begeča, ali nikada nije zaboravio ko je i odakle je. Gradio je sjajnu karijeru fudbalera u Vojvodini, kasnije u Samdoriji i švajcarskom Jang falouzu, bio reprezentativac Jugoslavije u 57 navrata, s kojom je osvojio srebrnu olimpijsku medalju u Helsinkiju 1952. godine i s kojom je nastupio na svetskim prvenstvima 1954. i 1958. godine. Igrao je i za reprezentaciju Evrope, ali je uvek isticao to da je, uprkos tome što je bio istinski građanin sveta, njegova jedina kuća ona koju je izgradio u novosadskoj ulici Vase Stajića. Nije nikada propuštao da istakne da Dunav nigde nije tako lep kao na Kamenjaru i da je ova velika reka njegovo more koje ga podseća na rodni Begeč.

U švajcarskom klubu Jang felouz Vujadin Boškov je okočao igračku i započeo trenersku karijeru. Iako je sedeo na klupi većeg broja timova iz Švajcarske, Holandije, Španije i Italije, tri kluba su obeležila njegovu karijeru: Vojvodina, Real iz Madrida i Samdorija. Prvi - jer je bio njegov matični klub, jedina ekipa za koju je igrao u nekadašnjoj Jugoslaviji i to punih 14 godina (1946.-1960.), drugi - jer je bio najveći izazov i s njim stigao do finala Kupa šampiona, a treći - jer je s njim ostvario najplodnije dane u karijeri i osvojio Kup pobednika kupova.

U tri navrata bio je selektor reprezentacije Jugoslavije i jednom je bio u selektorskoj komisiji naše izabrane selekcije.

Fudbalski svet Vujadin Boškov obojio je i svojim jasnim bojama, pogleda uvek uprtog u budućnost. Svuda je bio izuzetno cenjen, to poštovanje lako je moglo da se uoči u svakom gradu i zemlji u kojoj je živeo i radio. I baš zbog toga, na današnji oproštaj od Velikog Vujketa, dolazak su najavili predstavnici Reala, Saragose, Hihona, Samdorije, Askolija, Rome, Napolija, Peruđe, Den Haga, Fejenorda, Serveta, Crvene zvezde, Partizana, Fudbalskog saveza Srbije i sa praktično svih meridijana planete. Očekuje se da će današnjoj komemoraciji i sahrani Vujadina Boškova prisustvovati i predstavnici UEFA i FIFA i Novi Sad i Begeč biće, zahvaljujući vizionarstvu i velikim idejama, a onda i rezultatima i stvaralaštvu Vujadina Boškova, svet u malom. Na čast i za ponos svih onih koji su s njim radili i poznavali ga, a posebno njegove porodice, supruge Jelene, ćerke Aleksandre, zeta Antonia i unuka Dušana, Borislava i Vuka.


Komemoracija u 11 časova, sahrana u 14

Komemorativna sednica povodom smrti Vujadina Boškova održaće se u sredu u 11 časova, u Fudbalskom centru FK Vojvodina koji nosi njegovo ime. Ujedno, u FC “Vujadin Boškov” juče je otvorena knjiga žalost i u nju će svi oni koji to žele moći da se upišu do 5. maja, svakog dana od 8 do 20 časova.

Sahrana Vujadina Boškova je u sredu u 14 časova, na groblju u Begeču.


Pantelić: Vujke je bio moj stariji brat

Ilija Pantelić, sigurno najbolji u istoriji Vojvodine i jedan od najboljih golmana u nekadašnjoj Jugoslaviji, potresen je smrću Vujadina Boškova.

- Bio je čovek koji je imao velike zasluge što sam 1961. godine došao u Vojvodinu. Od prvog dana bili smo veliki prijatelji i saradnici i posećivao sam ga do njegovog poslednjeg dana. Pročitao sam kako je Siniša Mihajlović rekao da mu je Vujke bio drugi otac, a ja slobodno mogu da kažem da mi je Boškov bio stariji brat. Ne znam da li je bio veći, pre svega, kao čovek, a onda i kao igrač, trener, direktor i selektor.

Prisetio se Pantelić puno detalja vezanih za decenijsko drugovanje s Boškovim, izdvojivši sledeće:

- Nikada neću zaboraviti kada sam 1969. godine odlazio u Francusku kako je Vujke putovao sa mnom i kako mi je na aerodoromu, sa suzama u očima, rekao da će mi organizovati veliki oproštaj u Novom Sadu. Tog momenta nisam verovao u to, ali sam dobio krajem te godine čestitku iz moje Vojvodine i poziv od Vujketa da odmah iza praznika dođem kući. Kao i uvek, održao je datu reč i organizovao oproštajnu utakmicu meni u čast na kojoj je gost Vojvodine bio, ni manje-ni više, prvak Brazila Korintijans. To su stvari koje se ne zaboravljaju za čitav život. Tužan sam što je Vujke otišao u večnost i ponosan što smo bili saradnici i prijatelji – kazao je Pantelić.


Džajić: Kompletna i poštovana ličnost

Dragan Džajić, predsednik FK Crvena zvezda i zvanično najbolji fudbaler naše zemlje svih vremena, sa setom u glasu je povodom smrti Vujadina Boškova rekao:

- Vujke je bio jedan od najvećih ljudi koje sam poznavao. Kada kažem najveći, tu mislim na njega kao na igrača, direktora i trenera, koji je, osim kod nas, bio izuzetno poštovan u Holandiji, Italiji, Španiji i mnogim drugim zemljama. Bio je kompletna ličnost, izuzetan motivator, čovek od poverenja koji se borio za igrače i nikada ih nije iznevrio. To znam jako dobro jer sam bio igrač kod njega. Tužan sam zbog Vujketove smrti i čuvaću uspomenu na njega.


Gavrilović: Sve je radio na vrhunskom nivou

Novinar Miroslav Gavrilović autor je knjige “Vujke, jedan jedini” i dobro je poznavao Vujadina Boškova i njegovo fudbalsko delo.

- Nesumnjivo je reč o najznačajnijoj fudbalskoj ličnosti Novog Sada i Vojvodine, čoveku koji je sve što je radio, radio na vrhunskom nivou - rekao je Gavrilović. - U svojoj zemlji igrao je samo za jedan klub, bila je to Vojvodina, a u trenerske vode ušao je sedeći na klupi švajcarskog Jang felouza. Posle titule koju je s Vojvodinom osvojio 1966. godine kao tehnički direktor, trofeje kao trener počeo je da osvaja od 1975. godine, kada je s Den Hagom osvojio Kup Holandije. Kasnije je titule osvajao u Španiji i Italiji, lansirao je iz Samdorije u svet Manćinija i Vijalija koji su uvek isticali da im je Boškov fudbalski otac, što nije propuštao da kaže ni Siniša Mihajlović, za kojeg je Vujke govorio da je njegov fudbalski sin. Bio je izuzeno poštovan, vrhunski igrač i trener, čovek s odličnim relacijama sa UEFA i FIFA i lični prijatelj Sepa Blatera.