a Vujadinom Boškovim otišao je deo istorije fudbala bivše Jugoslavije iz njegovih najboljih vremena. Vest o njegovoj smrti pogodila je i Ivicu Osima, takođe jednu od trenerskih ikona nekadašnje države koji penzionerske dane provodi u Sarajevu.

- Vujketa ću pamtiti po jednoj osobenosti: najkomplikovanije situacije na terenu i oko njega rešavao je elegantno. Čovek je pored njega imao osećaj da je fudbal najprostija igra na svetu, takoreći zabava - seća se poznati stručnjak.

Iz svake njegove odluke, pripreme tima i pojedinca izbijao je njegov karakter.

- Bio je džentlmen, sa lakoćom je sve postavljao na svoje mesto. I u odnosu sa velikim igračima, na čemu su mnogi padali. Imao je duh, ideju i opuštenost iza koje se krilo ogromno znanje.

Za momka koji je u Željezničaru počinjao karijeru, ime Boškova imalo je posebno značenje.

- Bio je junak naših detinjstava, sastavni deo naših snova o fudbalu. Osvojio je zlato na Olimpijadi 1952, važio za velikog igrača. Uspehe je ponovio i kao trener, što nije baš pravilo u fudbalu.

Osim ga je upoznao u zrelim trenerskim godinama.

- Kad se Jugoslavija pripremala za Svetsko prvenstvo u Italiji 1990, išao sam u Đenovu da vidim Srećka Kataneca, kog je trenirao u Sampdoriji. Tada smo se družili, video sam kako razmišlja o fudbalu. Bio je veličina u svom poslu.

Uprkos velikoj harizmi, voleo je da sasluša i druge.

- Pre Mondijala 1998. pozvao me je da pričamo o vašoj reprezentaciji jer sam je vodio šest godina ranije. Bio je i on selektor mnogo pre toga, ali je tada trpeo razne pritiske. Da su ga pustili da radi po svome, sigurno bi i tu postigao vrhunske rezultate.

Njegov rad u klubovima je posebna priča.

- Dugo je radio u Italiji i nizao uspehe, a rad u svakom njihovom klubu je velika stvar. Da ne govorim o Realu, o čijoj klupi i danas sanja svaki trener na svetu! Svi fudbalski ljudi pamtiće Vujadina Boškova samo po dobrom.