UJADIN Boškov je svojim igrama i ponašanjem zaslužio da bude jedan od prvih posleratnih asova koji je dobio dozvolu da ode u inostranstvo, pa je posle gotovo jedne i po decenije u dresu Vojvodine, nastupao godinu dana za italijansku Sampdoriju i dve godine za švajcarski Jang Felouz, gde je od 1962. do 1964. bio jedno vreme i igrač i trener.

Ipak, vratio se u Vojvodinu kao tehnički direktor i sa Brankom Stankovićem, trenerom, selektirao tim koji je 1966.godine osvojio prvu šampionsku titulu Novosađana: Pantelić, Brzić, Nikolić, Aleksić, Vučinić, Radović, Takač, Savić, Pavlić, Trivić, Pušibrk, Nešticki, Sekereš, Radosav...

Naredne sezone novi uspeh bio je učinak u Kupu evropskih šampiona, gde je Vojvodina pobedila bečku Admiru, madridski Atletiko i u četvrtfinalu izbačena od škotskog Seltika, koji je te godine osvojio trofej. Posle sedam godina provedenih u Vojvodini, tri godine je vodio reprezentaciju Jugoslavije, do oktobra 1973. i remija bez golova sa Španijom u Zagrebu. Ipak, plavi su se plasirali na "Veltmajsteršaft" u Minhen pobedama nad Grčkom i čuvenim golom Katalinskog u "majstorici" sa Špancima.

Inostranu trenersku karijeru Boškov je počeo u Den Hagu, 1973, s kojim je dve godine kasnije osvojio Kup Holandije. Vodio je Fejenord dve godine, a zatim je prešao u Španiju, gde je sjajnim rezultatima vodio Saragosu i tako se preporučio za Real Madrid. Sa "kraljevskim klubom" 1980. osvojio je "duplu krunu", i stigao do finala Kupa evropskih šampiona, u kojem je izgubio od Liverpula (0:1). Od Reala se oprostio 1982. kada je ponovo osvojio "Kup kralja" i dve godine vodio Sporting iz Hihona.

Iz Španije se preselio u Italiju, gde je 1986. uveo Askoli u elitu, a zatim je preuzeo klub iz njegovih igračkih dana, Sampdoriju, sa kojom je osvojio italijanski kup 1988. i 1989. godine, a u finalu Kupa pobednika kupova izgubio od Barselone. Ipak, 1990. Vujke vodi Sampdoriju ka peharu osvajača Kupa pobednika kupova, a 1991. godine Đenovljanje do prve i zasada jedine titule prvaka Italije u istoriji. Sampdorija je 1992. igrala finale Kupa evropskih šampiona, ali je opet "naletela" na Barselonu.

Boškova je put zatim odveo u Romu, sa kojom je dogurao do finala Kupa 1993, a zatim slede dve godine na klupi Napolija i sezona u švajcarskom Servetu, ponovo Sampdoriji i konačno u Peruđi. Trenersku karijeru Boškov je završio kao selektor SR Jugoslavije, uspevši da odvede reprezentaciju na Evropsko prvenstvo 2000. u Belgiji i Holandiji, na koje se naš državni tim plasirao posle nezaboravnih mečeva protiv Hrvatske. Vujadin Boškov je 2001. proglašen za počasnog selektora našeg nacionalnog tima...


DAO POSEBAN ŠMEK REALU

EMILIO Butragenjo, bivša zvezda Reala, sada direktor kraljevskog kluba za odnose sa inostranstvom, bio je u Novom Sadu sa Hozeom Antoniom Kamačom, nekadašnjim bekom, na poslednjem ispraćaju Vujadina Boškova.

- Gospodin Boškov je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Reala, jer je njegovim dolaskom naš klub dobio poseban šmek koji je samo on znao da kreira, mnogo nas zadužio i Real vratio na staze uspeha. Vest o njegovoj smrti rastužila je sve u klubu i naše navijače koji dobro pamte Boškova kao velikog gospodina. Još pamtim reči nekadašnjeg predsednika kluba Luisa Karlosa Ortiza, koji je svojevremeno rekao da od svih trenera na svetu, vrata Reala su uvek otvorena jedino za Vujadina Boškova - ispričao je Butragenjo.