OSPODAR među stativama, Srđan Žakula (35), najiskusniji fudbaler Vojvodine, dao je poseban pečat ovosezonskom putešestviju novosadskog superligaša u najmasovnijem takmičenju.

U pet odigranih kup utakmica, Žakula je iz deset penala primio samo dva gola, a najdraže odbranjeni mu je upravo iz finalnog duela sa Jagodinom.

- Poseban je osećaj kada osvojite značajan trofej, tim pre što se čeka ceo vek - kaže Žakula, po mnogima najzaslužniji za pehar. - Ne bih ja to tako prihvatio i ne može to da se gleda na taj način. Branio sam penale, u pet utakmica primio samo jedan gol, ali šta ćemo sa ostalim igračima. Naravno da zasluge delimo na ravne časti, od saigrača koji su dali pun doprinos na treninzima, pa do strelaca golova kojima smo pobeđivali. Mnogo smo dobar kolektiv u sjajnoj atmosferi i smatram da je i to mnogo bitan „detalj“ u našoj priči.

Iskusni golman je odlukom klupskog rukovodstva i stručnog štaba jesenas „programiran“ za takmičenje u Kupu Srbije, što se ispostavilo kao pun pogodak.

- Branim penale na iskustvo, osećaj, želju... Nema nekog posebnog recepta, sve zavisi i od izvođača. Međutim, kažem da je potrebno istaći i naše igrače, strelce, posebno kod egzekucije sa „kreča“. Da pojasnim, nije lako dati gol iz „jedanaestarca“, pa svi komplimenti idu mojim mlađim saigračima.

U Vojvodinu je došao 2012, branio u nekoliko navrata u takmičarskim duelima, a namera struke je bila da mlađi golmani uz njega „uče zanat“.

- Da sam birao, ne bih mogao bolje. Sve se poklopilo, dugo željeni pehar, u godini jubileja - stogodišnjice kluba. Imali smo dobru jesen na međunarodnom planu, dogurali do praga takmičenja u grupama, ali nam na superligaškom koloseku nije baš išlo. Proleće je donelo novi tim, mlade igrače, energiju i pozitivne vibracije. Mnogo smo podredili peharu, gotovo nijedan meč nismo u istom sastavu odigrali, a tim se znao. Ispostavilo se da smo išli pravim putem.

Vojvodinu karakteriše spoj iskustva i mladosti u kojem „klinci“ čine suštinsku konstrukciju tima. U tome im pomažu stariji, Nino Pekarić, Igor Đurić, Milan Jovanić, Enver Alivodić, Lazar Veselinović.

- Sjajni su, daleko bolji nego što je iko mogao da pretpostavi. Odbranom komanduje Pekarić, igra kao da ima 20 godina, svaku za „10“. Opet „deca“ igraju kao matori i ne mogu da verujem da su sve to oni odigrali. Naravno, bilo je oscilacija, ali bez njih ne mogu ni iskusne ekipe. Svaka čast mladim momcima šta su sve izdržali. Želja mi je da prvenstvo završimo pobedama, ali videćemo. Došlo je do opuštanja, olakšanja, kao da je teret pao sa ramena, kada smo posle toliko godina osvojili Kup - zaključio je Žakula.


PENALI

U UVODNOM meču za Kup Srbije Vojvodina je posle remija 1:1 pobedila 5:2, zahvaljujući Žakuli koji je odbranio tri penala u „ruletu“, zatim u Novom Pazaru, posle 0:0, odbranio je jedan šut, da bi izvođači rivala ostale promašili. Branio je i u pobedama Vojvodine nad Crvenom zvezdom, 3:1 i nad Spartakom u dvomeču gde je bilo dva puta po 1:0. U finalnom meču sa Jagodinom odbranio je penal kod 2:0 za Vojvodinu i sačuvao mrežu netaknutu.


PRITISAK

VOJVODINA je bila rasterećena rezultata u nekim prvenstvenim mečevima, ali ne i odgovornosti, ozbiljnosti, discipline.

- S druge strane, pritisak se osećao pred kup utakmice, posebno pred finale. Može da kaže ko šta hoće, ali ja sam jedva čekao da utakmica počne. Nisam mogao da izdržim. S druge strane, ježim se od priča da smo pustili ove ili one, ali se opet sve videlo na terenu i sačuvali smo obraz.


PORODICA

SRĐAN Žakula živi u Deronjama, najtamburaškijem selu na planeti, sa suprugom Jasminom, učiteljicom u osnovnoj školi, ćerkom Milanom, učenicom trećeg razreda i trogodišnjim sinom Andrejom.

- Andrej je mnogo nemiran i ne čudi što sam u dobroj kondiciji kad stalno trčim za njim - kaže Žakula. - Volim tamburaše, bili smo jedne godine na Svetskom tamburica festu, ali ne idem po kafanama, nema se kad zbog obaveza.