ek što se iz Beleka prekjuče vratio u rodni Novi Pazar, on bi već kol`ko danas u radni Novi Sad.

– Skoknuo sam malo do Turske, proveo se lepo – zadovoljno će, Alivodić.

– Tamo nema greške, sve je ekstra. Trenirao sam individualno, razumljivo, ne previše usiljeno. Sad lagano pojačavam intenzitet kako bih što spremnije dočekao ponedeljak i početak priprema.

Pratili ste iz turskog letovališta rukovodstvena previranja u Vojvodini?

– Malo, iskreno. Rekao bih: njihove stvari, igrače to ne bi trebalo da zanima.

Nije vam, pretpostavljam, svejedno ko je na čelu kluba?

– Nas interesuje jedino stabilna situacija, familijarna atmosfera. Ne i ko sedi u upravi; nije naše već o tome drugi odlučuju.

Šta bi, na kraju, od transfera u Partizan?

– Ništa vredno pažnje, u ovom momentu. Zainteresovani su, koliko znam. Mene niko nije kontaktirao, čekam da menadžeri odrade svoje.

Rado biste se obreli u Humskoj, ili?

– Ugovor ističe sledećeg leta, sve moje želje i ambicije vezane su za Vojvodinu. Ako, pak, klub drukčije odluči, mogli bismo da pričamo i o odlasku. Zašto da ne – rezonski konstatuje i širi ruke u znak dogovora, Alivodić.