ladi golman Vojvodine Marko Kordić počeo je, nakon višemesečne pauze, pripreme sa prvotimcima i praktičnio se nalazi na novom fudbalskom početku.

Dok se ekipa sprema na put na Zlatibor, sa gorčinom se prisećamo dešavanja iz januara ove godine, kada je manje od 48 sati pred polazak na zimske pripreme u Tursku, na samom kraju treninga, prilikom jedne intervencije Kordić osetio je strahovit bol u kolenu.

- Bacio sam se za loptom, a noga je ostala u blatu i nešto je puklo... Odmah sam znao da je u pitanju ozboljna povreda. Ali, šta da se radi, brzo sam „namestio glavu“ da moram da se pomirim s tim, da budem strpljiv i da čekam da se jednog dana vratim na gol – kaže Kordić.

I zaista, dijagnoza je bila zastrašujuća - stradali su prednji ukršteni, ali i bočni (lateralni) ligamenti. Nakon hirurškog zahvata koji je u Novom Sadu obavio iskusni stručnjak, prof. dr Miroslav Milankov, stvari su lagano počele da se kreću u dobrom pravcu i već krajem minule sezone Marko je počeo sa laganim, pravolinijskim trčkaranjem. Od početka letnjih priprema mladi golman je ubrzao tempo, a za oko nedelju dana bi, mogao da počne i lagani rad s golmanima, ali bez bacanja.

- Zaista sam se uželeo lopte – kaže Marko. Oporavak dobro teče, lekari su zadovoljni. Strah ? Verujte, nema ga, ne plašim se nove povrede. Kažu, neće grom u koprive dva puta – kaže kroz smeh omladinski reprezentativac Crne Gore.

Na početku lanjskih letnjih priprema, nakon odlaska Nemanje Supića, bio je prvi čuvar mreže, ali je preovladavalo mišljenje da je premlad da bi u tom momentu preuzeo veliko breme odgovornosti. Branio je u oba meča protiv Hibernijansa, na Malti je odbranio i penal, a onda je ustupio mesto starijima. Računao je da za njega ima vremena, a onda su samo jedan pogrešan pokret i veliki manjak sreće privremeno sve zaustavili. Rođeni Kotoranin, kapiten omladinske reprezentacije Crne Gore, vlasnik dve titule prvaka države sa omladincima Voše, sada je na novom početku, sličnom kao kada je 2010. godine, kao dečak, sa nepunih 15 godina, na poziv počivšeg Ratka Butorovića, stigao u Novi Sad.