igurnost, pouzdanje u odbrani, to se očekuje od iskusnog defanzivca. Međutim, štoper Vojvodine Nino Pekarić (32), za novosadske crveno – bele u ovom terenutku predstavlja mnogo više od pouzdanog centralnog beka, koji ponekad, kao što je to bio slučaj u minulom prvenstvenom kolu u Jagodini, u slučaju prekida “svrati” u protivnički šesnaesterac, te postigne pogodak. On je produžena ruka trenera na terenu i “stariji brat” Vošinoj mlađariji, te nije čudo što ga u klubu apostrofiraju kao ključnog čoveka i predvodnika ove generacije, koja iako podmlađena i neiskusna, igra lep fudbal i postiže solidne rezultate.

- Dobre partije Vojvodine na početku za mene nisu iznenađenje – kaže Pekarić. – Poznajem potencijal ovih momaka i tvrdim da, ukoliko bi klub bio u mogućnosti da gro ove ekipe zadrži dve, možda tri sezone, rezultati bi bili izuzetni. Sve su to dobri igrači i dobri ljudi – hvali Nino mlađe kolege.

Istina, i sadašnjost ove ekipa je na solidnom nivou. Odavno se nije desilo da Vojvodina zabeleži dve uzastopne pobede na gostovanju, igra se atraktivno, a postižu se golovi. - Ne treba ovaj mladi tim opterećivati rezultatima, to može da bude kontraproduktivno. Cilj ekipe je da igra lep, dopadljiv fudbal, da teži tome da opet izađe na evropsku scenu, da što dalje dogura u prvenstvu i kupu – kaže pouzdani štoper.

Dok saigrače hvali, Nino je samokritičan kada su u pitanju njegovi ovosezonski nastupi.

- Nije loše, ali uvek može bolje. Generalno sam zadovoljan, ali gol koji smo primili protiv Crvene zvezde je “moj” – smatra Pekarić, mada je jasno da je klizava lopta, koja mu je promakla na četrdesetak metara od gola, paprosto čudno odskočila od nakvašenog terena, pre nego što je došla do jedinog strelca na tom meču, Đorđa Rakića.

Ali, i to je Nino Pekarić. Po njemu, nastariji i najiskusniji snose najveću odgovornost, dok mlađariju treba osloboditi pritiska, zarad blistavije Vošine budućnosti.