oje Srbije u španskoj Primeri „brane“ samo četvorica fudbalera, a najbolje partije trenutno pruža najmlađi od njih. Doskorašnji kapiten Vojvodine, 21-godišnji Nemanja Radoja potpisao je za Seltu 12. avgusta, a već 24. debitovao je za novu ekipu, odigravši poslednjih nekoliko minuta meča prvog kola protiv Hetafea.

Ono što je pokazao očigledno se prilično dopalo treneru Eduardu Berisu pošto se od tada ustalio u prvom timu, ali je mladi reprezentativac naše zemlje priznao za MOZZART Sport da ipak nije očekivao tako nešto:

„Nisam očekivao da ću se baš ovom brzinom ustaliti u prvom timu. Verovao sam da će mi trener polako ukazivati šansu, da će mi postepeno povećavati minutažu. Uveo me je u igru već na prvoj utakmici, odigrao sam tri-četiri minuta. Mislio sam da je to samo da bih „omirisao“ Primeru, ali mi je već na sledećem meču ukazao poverenje od starta. Izgleda da sam ga opravdao jer od tada igram redovno. Čak sam i protiv Atletika bio na terenu svih 90 minuta“.

Jesi li se uplašio aktuelnog šampiona?

„Nisam se uplašio Atletika, ali jeste mi malo bilo čudno što igram protiv jedne tako velike ekipe, koju sam nekoliko meseci ranije mogao samo da gledam na televiziji. Ipak, nije to bila trema, nego baš neko neobično osećanje“.

Čime si „kupio“ trenera Berisa?

„Ne znam ni ja. O tome bi on trebalo da priča, a ne ja. Neke su se kockice sklopile, povredio se jedan igrač na mojoj poziciji, ja sam dobro odigrao neke prijateljske mečeve...“

Potpisao si za Seltu dvanaestak dana pred start šampionata. Da li si se brinuo zbog toga što nisi prošao pripreme s ekipom?

„Nisam mnogo. Prošao sam kompletne pripreme s Vojvodinom i znao sam da nisam nespreman. Naravno, bio sam svestan da je tempo rada u Španiji mnogo jači, ali ipak nisam imao problema da se uklopim“.

Koliko se sve ovo što doživljavaš u Primeri razlikuje od Superlige?

„Igra se brže nego kod nas, do 90. minuta. Nema stajanja. Kod nas ekipa vodi sa 2:0 i od 70. minuta stane. Ovde mnogo golova pada u samoj završnici. Forsira se napadački stil igre, nema toliko taktike kao kod nas. Uprkos svim razlikama nije mi bilo toliko teško da se prilagodim jer na terenu svi imaju zadatke. Mnogo je lakše kada svako obavlja ono za šta ga je trener zadužio“.

Kako su te prihvatili novi saigrači?

„Odlično. Nisam očekivao da će tako biti. Klub funkcioniše kao velika porodica. Najveću podršku sam dobio od Vlade Gudelja, koji je delegat u Selti. On mi je pomogao da nađem stan i da se snađem. Grad je, otprilike, veličine Novog Sada. Jedino što je sav uzbrdo-nizbrdo. Priznajem, malo mi je frka kada vozim. Nisam baš navikao na tako nešto. Inače, trenutno mi je tu mama, pa mi je znatno lakše, zbog kuvanja i svega ostalog“.

Na kom jeziku se sporazumevaš sa momcima iz ekipe?

„Sa trenerom razgovaram na engleskom, malo on zna, malo ja. Sad mi je žao što nisam malo bolje savladao taj jezik u školi. Što se tiče igrača, njih nekoliko zna engleski, a sa ostalima se sporazumevam uglavnom rukama. Učim pomalo španski kod kuće. Klub mi je tražio učitelja, ali nije uspeo, pa zasad učim sam“.

Trenutno imate isti broj bodova kao Real, ali ste bez poraza, za razliku od Madriđana. Kakve su klupske ambicije?

„Nemamo neki poseban cilj, osim opstanka. Želimo da izborimo što bolji plasman na tabeli, ali niko nam nije „zacrtao“ Evropu i slično. Imamo dobru ekipu, zasad možemo da budemo zadovoljni rezultatima. Videćemo šta će biti do kraja šampionata“.

Primera ove sezone obiluje iznenađenjima. I vi ste napravili jedno kada ste remizirali s Atletikom. Imaš li objašnjenje za takve stvari?

„Ne znam odakle to. Koliko pratim, svako može da pobedi svakoga. Recimo, Sosijedad slavi protiv Reala, pa u sledećoj utakmici na svom terenu izgubi od Almerije. Čini mi se da liga ranije nije bila ovoliko neizvesna. U Španiji igra mnogo kvalitetnih pojedinaca i možda je to jedno od objašnjenja“.

Možeš li da prognoziraš ko će biti šampion?

„Uh, to je stvarno teško reći. Mislim da će Barselona biti prva, bar bih ja to želeo jer volim Katalonce. Međutim, stvarno se nikad ne zna, to što je neko startovao ovako ili onako na kraju ne mora mnogo da znači“, završio je raport iz Galicije Nemanja Radoja.


NEMA PREDAJE PROTIV FURIJICA

Pred mladom reprezentacijom Srbije su dva veoma teška duela baraža. Može li se protiv Španije, koja je dvostruki uzastopni prvak Evrope u tom uzrastu?

„Dobili smo najtežeg mogućeg protivnika, ali ni grupa nam nije bila laka pa smo ipak uspeli da se plasiramo u baraž. U fudbalu je sve moguće, a mi imamo zaista kvalitetnu generaciju pa ne vidim zašto ne bismo mogli da prođemo na Evropsko prvenstvo. Naravno, pitanje je u kom sastavu ćemo moći da se suprotstavimo Špancima. Već sada znamo da ćemo biti bez povređenog Darka Brašanca. Tu su i problemi sa kartonima, pa pitanje nastupa momaka koji su u A reprezentaciji. Ipak, čak i bez svih njih nemamo nameru da se predamo jer smo svesni koliko bi nam značio nastup na prvenstvu i još više koliko bi našem fudbalu koristilo da učestvujemo na Olimpijskim igrama“.