erovatno nije bilo lepšeg načina da ova mlada generacija fudbalera Vojvodine, od kojih je većina lane osvojila Kup, ispiše nove stranice klupske istorije,od momenta u 53. minutu meča sa Novim Pazarom,

kada je Slobodan Novaković fantastičnim golom doveo svoj tim u vođstvo i, ispostavilo se, postavio konačan rezultat utakmice. Pedantni statističari su zabeležili da nikada do ove sezone u klupskoj istoriji crveno – beli u prvih osam prvenstvenih kola nisu zabeležili sedam pobeda, samim tim ni osvojili više bodova.

Brojke zaista imponuju, ali na ponos igrača, stručnog štaba i ljudi u klubu je i krajnji fudbalski produkt – ono što se dešava na terenu. Tamo Vojvodina deluje kao kolektiv gde se zna ko šta radi. Stvaraju se šanse, postižu golovi, a sa druge strane protivnici se retko šepure u njihovom kaznenom prostoru , pa su tako na minulom meču Novopazarci uputili samo tri šuta u okvir gola Vanje Milinković – Savića, i to ne naročito opasna. Naravno, trener Vojvodine Zoran Marić je zadovoljan izdanjem svog tima.

- Mislim da je na utakmici između Vojvodine i Novog Pazara viđena lepa i interesantna fudbalska predstava. Doduše, do samog kraja neizvesna, što je za nas neuobičajeno ove sezone, pogotovo kad igramo na svom terenu. Očekivali smo težak meč, a takav je i bio, jer smo propustili da nakon gola iz nekoliko solidnih šansi postignemo drugi pogodak, pa smo do kraja strepeli za konačan rezultat. Generalno, zadovoljan sam igrom, zalaganjem mojih igrača i pobedom – rekao je Marić.

Slično viđenje utakmice imao je i trener Novog Pazara, bivši funkcioner i strateg Vojvodine, Milorad Kosanović. - Utakmica je bila zanimljiva, lepa za oko. Igru smo postavili tako da probamo da Vojvodinu držimo što dalje od našeg gola, kako im ne bi omogućili da stvaraju šanse i iskoriste potencijal tamo gde su najjači. Vojvodina je bila agresivnija, više je želela pobedu i bila je bolja upravo za taj jedan gol – kazao je Kosanović.

Na pomenutom meču je defanziva Novopazaraca, kao i poneki potez više u završnici Vošinih fudbalera, uticao da na utamici padne samo jedan gol i da oni kojima je crveno – bela boja na srcu do poslednjeg momenta strahuje za konačan ishod. Ipak, kada već napadači nisu rešili susret drugim golom, odbrana je bila na visini zadatka i osim jedne pomalo neprijatne gužve pred kraj meča, defanziva Vojvodine je bila na visini zadatka i zabeležen je novi trijumf za klupsku istoriju.