K Vojvodina je gostovala u Kovilju, povodom obeležavanja stogodišnjice postojanja, domaćinima iz FK Šajkaš. Ovaj susret bio je mnogo više od fudbalske utakmice novosadskog zonaša i Vošinih veterana, jer je ovo mesto deo vojvođanske fudbalske patine: krajem juna 1914. godine, tek formirana FK Vojvodina koja tada nije imala svoj stadion, u svetlo plavim dresovima koje je sašila majka fudbalera Milorada Milićeva, odigrala je prvi meč (prijateljski, naravno), sa šest godina ranije nastalim FK Šajkaš iz Kovilja.

- Ovde, u Kovilju, počelo je da kuca veliko srce Fudbalskog kluba Vojvodina – rekao je aktuelni predsednik novosadskog superligaša Zoran Šćepanović. – Ovde je počela naša slavna istorija i zato smo srećni i ponosni što sa našim domaćinima proslavljamo vek postojanja Vojvodine.

Koviljčani su nas sjano dočekali i hvala im na tome.

A zahvalnost Šajkašanima ekspedicija Vojvodine pokazala je i na praktičan način. Predsednik Zoran Šćepanović i potpredsednik kluba Dušan Vlaović poklonili su domaćima komplet garnituru sportske opreme (dresovi, šortsevi i štucne) i nekoliko lopti. A jedan rođeni Koviljčanin danas je najbolji strelac Vojvodine – centarfor Lazar Veselinović.

Na čuvenom prvom meču Vojvodina je bila bolja od domaćina sa 5:0, stavila je do znanja da će klub visoko da puca i stara dama srpskog fudbala započela je svoj otmeni hod. A Vošino srce, kako reče predsednik, Počelo je da kuca iz mladalačke ljubavi. Jednom od fudbalera, najverovatnije tadašnjoj prvoj igračkoj “violini” – Jovanu Ljubojeviću, mnogo se sviđala jedna naočita Koviljčanka, čuvena lepotica Živka Popova. U selu beše još mnogo lepih devojaka, pa nije bilo dileme gde treba da se odigra prvi meč, i gde mladi novosadski fudbaleri treba da se pokažu.

Predstavnici Vojvodine su na gornjokoviljskom groblju položili cveće na grob Živke Popove, koja je nažalost poživela samo 30 leta. Umrla je od tuberkuloze 1922. godine. Ipak, lepa Živka iz Kovilja je čudnim spletom lepote, fudbala, Kovilja i ljubavi, ušla u legendu kao neraskidivi deo prvih koraka u bogatoj Vošinoj istoriji.

Što se same utakmice tiče, ona je u potunosti bila revijalna, a nekadašnji crveno – beli asovi su na momente podsećali kakve su fudbalske veličine bili u svoje vreme. Ipak, Koviljčani su se revanširali za poraz od pre jednog veka, Sima Zaov je hteo da centrira sa leve strane, ali lopta je u paraboli završila u suprotnom uglu Vasićevog gola. Meč je završen sredinom drugog poluvremena, kada se na Kovilj sručilo nevreme praćeno jakim pljuskom.


Šajkaš - Vojvodina 1:0 (1:0)

KOVILj: Stadion Šajkaša, gledalaca 400, sudija: Erbas (Novi Sad),Strelac Zaov.

ŠAJKAŠ: Subić, Distl, Zaov, Gojkov, Rulić, Majurić, Kotuljač, Radivojević, Trajalov, Mihajlović, Milovančev. Igrali su još: Drobnjak, Igračev, Nikolaš, Lalić, Klajić, Stojanov, Marković.

VOJVODINA (veterani): Vasić, Buač, Šaula, Batak, Šaraba, Jelenković, Zagorčić, Janković, Pantelić, Drakulić, Grujić. Igrali su još: Filipović, Davidov, Stupavski, Vještica, Vukov, Tanasijević, Šparović.


Fijakeri za drage goste

Delegacija FK Vojvodina (rukovodstvo, igrači i stručni štab) posetilo je pre utakmice Koviljski manastir. Ovo mesto vekovima je duhovno stecište ljudi Šajkaškog kraja i šire okoline.

Od manastira do stadiona Šajkaša goste je dovezlo nekoliko fijakera - dvoprega. Vožnja fijakerima sa divnim belim konjima retko se viđa i doživljava.