omaćoj javnosti Miljan Mrdaković malo je poznat, jer je, izuzev jedne sezone u OFK Beogradu, 17 godina proveo u inostranstvu. Više od pola svog života.

Ali, to nije sve. Još mnogo brojki i rekorda ukrašavaju neobičnu krijeru rođenog Nišlije.

Fudbalski profesionalac do sada je bio u deset zemalja. Pored Srbije, u kojoj je u Partizanu i niškom Radničkom bio u mlađim kategorijama, igrao je za 18 stranih klubova!

– Bio sam u Belgiji, Austriji, Ukrajini, Izraelu, Potrtugalu, Kini, Kipru, Grčkoj i Singapru. U nekih od tih zemalja igrao sam u po nekoliko klubova: tri u Belgiji, dva u Kini, četiri na Kipru, dva u Grčkoj... Mogu da se pohvalim da sam se igrajući na razni stranama sveta nadavao golova, a na Kipru sam ostao upamćen kao dobitnik „Zlatne kopačke” za najboljeg strelca lige.

Pored brojnih rekorda i priznanja, može da se pohvali još jednim podatkom:

– Zahvaljujući fudbalu, naučio sam nekoliko svetskih jezika: engleski, portugalski, ruski i francuski. Mogu da se sporazumem i na grčkom. To je neprocenjivo bogatstvo.

Kako igrač s tolikim iskustvom ima motiva da se bakće na terenima u Srbiji, u fudbalu koji zbog mnogo čega nije baš na dobrom glasu? Uzvraća širokim osmehom:

– Radujem se fudbalu i dok je tako, dok uočavam da nema prevelike razlike između mene i mlađih grača, trčaću za loptom. Sad mi je prioritet da se ovde, na Zlatiboru, dobro fizički spremim i nametnem kao prvotimac. Nisam navikao da samo popunjavam broj, uvek su mi pripadale glavne uloge. To mi je plan i u Vojvodini, u kojoj ću, koliko vidim, morati svojski da zapnem...