etko ko se od prvotimaca Vojvodine može pohvaliti da je u karijeri igrao značajniju utakmicu od one koja sledi u četvrtak protiv Sampdorije, prve od dve u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Što samo po sebi dovoljno govori o značaju 90 minuta na torinskom stadionu, ali i o kvalitetima kluba iz Đenove koji je prošle sezone, pod rukovodstvom Siniše Mihajlovića, pripadao vrhu Serije A.

Iako italijanski klupski fudbal nije što je nekad bio, a ni Sampdorija danas nije što je bila u vreme kad je na klupi sedeo Vujadin Boškov, ipak se u redovima Novosađana slažu da je Sampdorija na papiru favorit.

– Suočićemo se s klubom bogate istorije i ekipom koja zaslužuje visoko poštovanje. Dakle, dužni smo da sa respektom izađemo na teren, ali to nikako ne znači da će nas obuzeti strah. Bićemo spremni da se inspirisani ambijentom i veličinom protivnika odupremo srcem, uložimo sve što možemo za rezultat koji nam daje nadu u revanšu idućeg četvrtka na našem stadionu – kaže Zlatomir Zagorčić, prvi stručnjak novosadskog superligaša, uz Partizan jedinog preostalog predstavnika srpskog klupskog fudbala na evropskoj sceni.

Na pitanje šta podrazumeva pod povoljnim rezultatom, Zagorčić uzvraća unapred pripremljenim odgovorom.

– To bi bio remi, uz postignut gol.

Takav rasplet, nema dileme, predstavljao bi pravi podvig za Vojvodinu, koja je lako savladala prve dve evropske prepreke protiv mađarskog MTK-a i letonskog Spartaksa, ali koja u domaćoj konkurenciji nije blistala na prvenstvenom startu. Novosađani su ubedljivo poraženi kod kuće od Čukaričkog (0:4) i samo remizirali sa superligaškim debitantom Radnikom u Surdulici (2:2).

– Biće u Torinu sasvim druga priča. Pred nama je veliki izazov, ali i još veća inspiracija za svakog ko bude dobio šansu. Za ovo smo se spremali i po svemu uloženom na prethodnim evropskim utakmicama apsolutno zaslužili priliku da se odmerimo s renomiranim rivalom. Spremni smo na istrajnu borbu od prvog do poslednjeg minuta.

Koliko na pristup i izbor taktičkog plana utiče to što posle Torina ostaje i revanš na novosadskom „Karađorđu”, prvi stručnjak Novosađana odbija da se bavi kalkulacijama.

– Želimo da se nadigravamo, a videćemo koliko ćemo biti uspešni u realizaciji takvog plana. Po profilu igrača s kojima raspolažemo, više nam odgovara ofanzivna orijentacija. Tako ćemo se postaviti pred publikom u Torinu, s tim što je jasno da sadržaj utakmice ne zavisi samo od Vojvodine. Pita se, naravno, i Sampdorija.

A, kakvo mišljenje se o timu iz Đenove nameće na osnovu pribavljenih i proanaliziranih snimaka do sada odigranih pripremnih utakmica, uz svakako važnu napomenu da rivalova forma nije stabilizovana jer fudbalska sezona u Italiji još nije počela. Uprkos tome, dileme nema.

– Sampdorija deluje kao snažan kolektiv, s četvoricom, petoricom izuzetnih pojedinaca. Prostudirali smo svakog, kao i igru tima u celini, tako da s te strane ne očekujem eventualna iznenađenja. Bitno je da verujemo u sebe, da budemo odvažni, složni i disciplinovani. Optimista sam, verujem u momke i očekujem da će se na lep način predstaviti u večerašnjoj utakmici.


VUJKE I TOZA ZA SAMPDORIJU PRED NOVOSAĐANIMA

Pokojni Ivica Brzić, član šampionskog tima Vojvodine iz 1966. godine, svojevremeno je ispričao malo poznati detalj iz istorije novosadskog fudbala.

– Igrom slučaja dogodilo se da sam jednu utakmicu u karijeri odigrao protiv Vujadina Boškova i Toze Veslinovića. Dogodilo se to početkom šezdesetih, u vreme kad sam bio član Novog Sada. Na stadionu Vojvodine odigrali smo prijateljsku utakmicu sa Sampdorijom u čijim redovima su igrali Vujke i Toza, dva istaknuta igrača Vojvodine, koji su neposredno pre toga karijeru nastavili u klubu iz Đenove.