akav bombarder! Pozovite Aleksandra Stanisavljevića zbog spektakla! Samo što je ovog leta stigao u Vojvodinu iz Donjeg Srema i još čestito nije ni raspakovao kofere, a već je novu stranicu karijere ukrasio sa četiri antologijska gola.

Pamtiće Aleksandra Stanisavljevića golmani: Mađar Hegediš i Letonac Kolinko, pa Javorov Đogatović i Partizanov Živko Živković...

Dok se užurbano spremao na put u selo Kočetin, nedaleko od Velike Plane, gde su supruga Aleksandra i dvomesečni sinčić Aleksej u gostima kod njegovih roditelja pristiglih na odmor iz Austrije, novosadski gromovnik sortira svoja dosadašnja remek-dela:

– Ovaj gol iz derbija s Partizanom i onaj protiv mađarskog MTK-a imaju mnogo toga zajedničkog. Rekao bih, kao da su blizanci. Druga dva, protiv letonskog Sapartaksa i Javora, donekle se razlikuju od pomenutih, ali opet liče jedan na drugi.

Koji vam je najlepši i najdraži?

– Samo me to nemojte pitati. Sva četiri su moja, volim ih podjednako.

Kako, znajući šta im se sprema i uprkos još svežem sećanju na prethodna tri vaša pogotka, crno-beli nisu uspeli da vas osujete?

– Posle derbija mi je Petrović čestitao i rekao da su u Partizanu pripremali se za moje „slobodnjake”, ali bilo je, na moju sreću, uzalud. Opet je lopta, u odnosu na mesto odakle sam šutirao, završila u suprotnom, desnom uglu.

Zašto su ti projektili neuhvatljivi? U čemu je tajna?

– Naš trener golmana Boris Nađ posebno se bavio mojim slobodnim udarcima. Kaže, to se retko sreće. Kad udarim loptu, ona naglo krene uzlaznom putanjom, a onda, pred ciljem, nenormalno propadne i na iznenađenje golmana završi u mreži. To se teško brani. Ako tako kaže stručnjak kao što je Nađ, meni samo ostaje da mu verujem.