rotekla fudbalska polusezona bila je jesen Vošinih lutanja. Po običaju, koji se već može nazvati „ustaljen“, gromoglasno je najavljen juriš na titulu. Olako su Novosađani procenili i, ispostavilo se, precenili sopstvene snage. Na priču o sjajnim uslovima za rad, koje niko ne može da ospori, nadovezala se neutemeljena priča o moćnom timu – najboljem u Srbiji. Ta moć oličena je u minusu od 16 bodova za vodećom Crvenom zvezdom. Mnogo bi bilo i da je kraj prvenstva u pitanju, a ne kada je reč o polovini pređenog puta.
Voša je stigla i ove jeseni da promeni trenera, na njenoj klupi do pola puta je sedeo Dragoslav Stepanović, a od pola Branko Babić. Stepi je dobro počeo, da bi mu Crvena zvezda i Partizan došli glave. Ocenjeno je to, uz eliminaciju iz Evrope od bečke Austrije, kao nedovoljno s obzirom na uloženi novac. Stigao je zatim jeftiniji Sosa, koji je dobro počeo ali katastrofalno završio porazima od ekipa koji su dugo čekali na red da zaigraju s Vojvodinom da bi osetili slast pobede (Rad i Napredak), uz poraz od Javora na “Karađorđu.”
Vrhunac Vošinih lutanja događa se ovih dana. Prošlog četvrtka žrebani su parovi polufinala Lav kupa. Niko posle te ceremonije “a” nije rekao o neregularnosti, o sumnji, o bilo čemu. Nije o tome ni slova izvestio ni jedan medij, a što je najvažnije niko ni reč prozborio na tu temu nije ni iz Vojvodine. Kada se dan kasnije proširivao vozni park u salonu “Poršea”, odjednom su svi, između sebe, pričali o neregularnosti, ali ni tada jasno opredeljeni da li je pametno reagovati ili ne. U toj svojoj zbunjenosti i neodlučnosti, kakva je tokom sezone demonstrirana i u odabiru igrača i trenera, postupilo se i sada: Vojvodina će igrati s Partizanom ali će ukazati na nepravilnosti prilikom žreba. Dovoljno da joj se iz FS Srbije, Zajednice superligaša i beogradskih večitih rivala samo nasmeše i potapšu je po ramenu.
A moglo je i drugačije: da se odmah po vraćanju kuglice i uzimanjem nove udari na sva zvona, ako već u Vojvodini sada žele da to bude tema. Ovako, trebao im je čitav dan da bi tek potom, bez zvaničnog saopštenja, krenuli iz Veternika probni baloni. Još pametnije bi Novosađanima bilo da svoju energiju usmere na teren, na stručni štab i tim, na zimske pripreme i pokušaj da na terenu isprave ono što su scenaristi žreba zamislili. Pobede su oduvek bile najbolji lek u fudbalu. Njih je ove jeseni u Voši bilo nedovoljno, naročito onih o kojima se priča. A toga su upravo željni navijači Vojvodine.
Autor: S.Savić