jajno su ušli u ovu sezonu fudbaleri Vojvodine. Posle letnjih priprema na Zlatiboru, u kvalifikacijama za Ligu Evrope pred crveno-belima su pali mađarski MTK i letonski Spartaks, a onda je usledila i antologijska pobeda u Torinu protiv velike Sampdorije. Nagoveštaj blistave takmičarske godine bio je baš tu, na dohvat ruke, a nisu ga pokvarili ni porazi u revanšu od Italijana, baš kao ni od češke Viktorije, koji su usledili. Verovalo se u Novom Sadu da je Voša stvorila odličan tim i da će, po završetku evropskih obaveza, u domaćoj konkurenciji biti prava. Takvo rasploženje povećao je i trijumf u derbiju s Partizanom, ali...

Posle 13 odigranih utakmica u Superligi, Novosađani su daleko od vrha. Sada se nalaze na sedmoj poziciji na tabeli, čak 15 bodova udaljeni od vodeće Crvene zvezde. Stvarnost je donela timu trenera Zlatomira Zagorčića već pet poraza, od kojih su tri pretrpeli na “Karađorđu”. Poslednji, u subotu popodne, kada su fudbaleri niškog Radničkog uzdignutih ruku otišli kućama (0:2). Letnje radosti, s ove tačke gledišta, deluju kao davna prošlost, kao nešto što se događalo nekoj drugoj ekipi, a ne istim igračima koji nose crveno-bele dresove.

- Iste greške ponavljaju nam se iz utakmice u utakmicu - vidno neraspoložen posle duela s Nišlijama, rekao je Zagorčić. - Vidi se koliko nam nedostaje iskustvo u odbrani Pekarića i Đurića, pa i golmana Žakule. Napravili smo puno grešaka, posebno u zadnjoj liniji i to nas je dovelo do novog neuspeha. Radnički je odigrao za nijansu kvalitetnije, iako je šansi bilo na obe strane. Prvi gol gostiju usledio je posle odličnog slobodnog udarca, a drugi posle penala. Taj kazneni udarac ne želim da kometarišem, postoje ljudi koji su za to zaduženi. Postojala je situacija kada je penal mogao da bude dosuđen i za nas, ali nije. Sve u svemu, gosti su zasluženo pobedili.

Od razigrane i dobre igre s početka sezone, nije ostalo skoro ništa. Vojvodina, iz utakmice u utakmicu, igra slabo i uočljiv je nedostatak samopouzdanja kod igrača. Deluju na terenu kao da se plaše svake greške, a agresivnost koja je krasila tim i dobra saradnja između linija ekipe, sada su gotovo potpuno nestali.

- Evidentna je psihološka nestabilnost posle serije loših rezultata koji su iza nas - nastavio je Zagorčić. - Pred nama su četiri teška gostovanja i probaćemo da se izdignemo iznad ove situacije. Nikome nije lako, kako igračima i nama koji radimo s njima, tako i za čitav klub i navijače. Na treninzima se problemi ne primećuju, jer momci rade fantastično, ali jedno su treninzi, a nešto sasvim drugo utakmice i dobar rad se na njima ne prepoznaje. Jedna lakša pobeda bi nam ulila vetar u leđa i usmerila bi nas na pravu stazu. Borimo se na sve moguće načine i verujem da smo zaslužili da krenemo nabolje.

Pitanje je, međutim, kako stići do “lake pobede”. Dosadašnji tok prvenstva pokazao je da je težak i mukotrpan put do osvajanja tri boda u svakom duelu, a pred Vojvodinom je baš težak zadatak. Već u sredu novosadska ekipa gostuje lideru Crvenoj zvezdi, koji je u silnom zamahu i koji ne želi da se na pobedničkom putu zaustavlja. Posle toga, već u subotu, Vojvodina gostuje Voždovcu, pa je čeka, 28. oktobra, kup utakmica s Kolubarom u Lazarevcu. Konačno, u nedelju, 1. novembra, crveno-beli će biti gosti neugodnoj ekipi Čukaričkog, pa je teško očekivati da će u bilo kojoj utakmici od navedenih moći da računa na lakši put ka pobedi.

Ono što je sigurno, istrošili su Novosađani sve kredite, ispričali su sve priče u svlačionici i valja im da što pre kvalitet dokažu na terenu. U suprotnom, pred njima je težak put, na kojem im je čak i plasman u prvenstveni plej-of doveden u pitanje. To jesu crne slutnje, ali ne prenu li se koliko već danas, igrači Vojvodine mogli bi da dođu u još lošiju situaciju koja bi klubu nanela nemerljivu štetu. A to je nešto o čemu, verujemo, ni oni, baš kao ni navijači, ne žele ni da pomišljaju.


Gol razlika u minusu

Uz Crvenu zvezdu i Partizan, fudbaleri Vojvodine članovi su “velike trojke”, dakle jedna od perjanica ove igre u Srbiji. Ako je, međutim, suditi po igrama koje prikazuju u poslednje vreme, a još više po stanju na tabeli, visoke pozicije Novosađani ne opravdavaju. Nalaze se na sedmom mestu, sa šest pobeda, dva remija i pet poraza, primili su čak 23 gola kao i Radnik (gori je samo Rad - 24), a gol razlika im je u minusu 22:23, što je za navijače Vojvodine teško prihvatljiva činjenica.