ula, ništa, duplo golo, kanal... Sve to i još mnogo čega drugog moglo bi se pripisati fudbalerima Vojvodine, u nastavku sezone. Zarada u četiri utakmice iznosi im svega dva boda, što se možda i ne bi doticalo bilansa ravnog katastrofi da se ne radi o pretendentu na osvajanje trona. Da stvar bude još nepovoljnija, sem eventualno u kafanskim razgovorima, niko prvo mesto od novosadskih crveno-belih nije tražio, čak ni "Sever", redovno opsednut njihovim najodanijim i najstrpljivijim pristalicama. O mestu na samom vrhu razmišljalo se naglas isključivo iz redova onih u klubu, te je izjava Zorana Marića data po ustoličenju na mesto šefa struke zazvučala prilično disonantno, jer je sadržala opciju o pokušaju očuvanja - druge pozicije.

U sredu po podne je Vojvodina porazom od Rada kliznula iza "velikog tandema", gde je godinama već iz najrazličitijih razloga, među kojima je jedan od najvažnijih i pomanjkanje vere u sebe. Novosađanima koji su danas na sceni, bez sumnje, upravo je to najveći nedostatak i stoga se valja zamisliti nad tim kakvi - iz takmičarskog ugla posmatrano - sportski karakteri "troše" četvrtog šefa struke. U tom kvartetu jedino Dragan Radojičić nije stekao afirmaciju, ali ko zna njegov rad, neće preskočiti onu da je nekadašnji odličan fudbaler na dobrom putu da postane isti takav trener. Što se tiče vrednosti Dragoljuba Bekvalca, Ljupka Petrovića i Zorana Marića, izlišno ju je pominjati.

U slučaju da se raspravlja o uslovima za pripreme, tu ni najprobirljiviji među igračima nijednu primedbu ne može staviti. Januar i februar provedeni su u Veterniku, nakratko, u sunčanoj Turskoj i u Crnoj Gori. Na Jadranu ih je jednog dana zadesio orkan, samo se iz kuće u Novom Sadu odmah reagovalo. Ekipa se preselila tamo gde nama vetra i ima struje. Pitanje para, isto tako, ne stoji na dnevnom redu. Isplate su redovne, glasi poruka od pre neki dan sa sednice klupske skupštine. FC "Vujadin Boškov", u kome igrački pogon provodi dosta vremena, i dalje spada ne samo u top-klasu u Srbiji nego i šire. Da bi se sagledao čitav taj korpus, valja reći da se već poduže poruke ove sadržine šalju iz redova zvaničnika, kao i da se trenutno profesionalci nalaze u karantinu, u hotelu "Park", što znači da iz vrhunskog ambijenta ne izbijaju.

Nema sumnje, jedino bi se prst mogao upreti u odnose unutar kluba, odavno već daleko od idiličnih. Međutim, bez obzira na to, sve što do profesionalaca dopire funkcioniše kako valja. Segment o tome da li ovaj član uprave govori s onim ili ne, ili to čini nevoljno, ne pripada kategoriji tereta pod kojim klecaju noge fudbalera, posebno ne onih što na sva usta govore o osvajanju titule prvaka.

Znatno pre kraja šampionata se, evo, Vojvodina rastala od svoje ambicije i sada, u komociji koju nudi zavetrina trećeg mesta, treba od nje očekivati bolje partije. Može da odahne, jer balasta više nema i predstavljanje maksimuma može ponovo da se, eventualno, upražnjava s mene pa na uštap. Oni kod kojih se pružanje krajnjih dometa podrazumeva i predstavlja redovnu obavezu jesu šampioni, ili u najnepovoljnijem slučaju tik do njih. U novosadskom klubu se to dobro zna, samo se izgleda smetnulo s uma zbog toga što su im i vanserijski na okupu, u pogonu. Ipak, malo ih je da bi pokrenuli ogroman organizam zadovoljan osrednjošću.

Uostalom, sporadično isticanje vrhunskog u sebi taman je dovoljno za uplovljavanje na treće-četvrto mesto što, suštinski gledano, nije loše, s tim što ovo Vojvodinino mnogo košta.