NTALIJA: Takoreći dve sedmice fudbaleri Vojvodine pripremaju se u Turskoj. Loše vesti o vremenskim prilikama u Novom Sadu naterali su rukovodstvo crveno-belih da boravak u Antaliji produži za pet dana, ali i sve što se do sada uradilo dovoljan je period da se polako svode računi i izvode zaključci o pređenom putu, od kada se ekipa 9. januara okupila u FC „Vujadin Boškov“ pa sve do 14. radnog dana u Turskoj.

Mladići koji plene zalaganjem i ponašanjem na terenu i van njega su cimeri u hotelu „Titanik“ Slobodan Medojević i Miroslav Vulićević. Konstantno dobrim igrama ulivaju poverenje treneru Branku Babiću da na njih uvek može da računa.

Popričali smo s obojicom posle utakmice sa Temišvarom (3:1) o pripremama, novajlijama, rezultatima i očekivanjima pred prolećni start Jelen superlige.

Kako ocenjujete dosadašnji tok priprema?

Medojević: Zadovoljan sam kako smo radili i ovde u Turskoj i pre toga u FC „Vujadin Boškov“. U Novom Sadu bio je jači ritam, dok je u Antaliji lopta imala prednost što nam je lakše palo. Iako su pripreme naporne, dobro ih podnosimo.

Vulićević: Ovo su mi druge pripreme od kada sam u Vojvodini i prvi zaključak koji mi se nameće je taj da sada radimo ozbiljnije nego letos. Pristup prema obavezama i angažovanost uprave, stručnog štaba i igrača trebalo bi da nam donese bolji rezultat od onog koji smo imali jesenas.

Koliko su postignuti rezultati merilo vrednosti ovog tima?

Medojević: Rezultati nisu merilo vrednosti, jer se ipak radi o pripremnom periodu. Imamo dosta novih igrača, ne poznajemo se dovoljno, pa smo iz tog razloga prve tri utakmice odigrali nešto slabije. Osećala se početnička trema, a naporni treninzi uticali su da još uvek ne pružamo ono što se od nas očekuje.

Vulićević: Kroz utakmice se najbolje moglo videti koliko tim napreduje. Noge su nam još uvek teške, a meni je, iskreno, dosta i ovog ranog ustajanja. Ne prija svima dugo odsustvo od kuće i sve to po malo utiče na raspoloženje. Ipak će mečevi za bodove biti nešto drugo.

Uporedite ovu ekipu s onom iz jesenjeg dela prvenstva?

Medojević: Nemamo značajnijih promena. Otišao je Aleksić, a stiglo je nekoliko igrača koji su pooštrili konkurenciju. Kada se više kandidata bori za jedno mesto bolje se radi, a oseti se i napredak u kvalitetu igre. Verujem da ćemo biti bolji nego jesenas, a ne treba zaboraviti da nas na proleće čeka ritam sreda-subota.

Vulićević: Najveće promene pretrpeli smo u zadnjoj liniji. Stigli su Mojsov i Nestorović koji se polako uklapaju. Ne deluje to sve još onako kako bi trebalo, ali do prvenstva će sve biti u redu. Hrabri me izdanje protiv Temišvara, jer se radi o zaista jakom suparniku.

Da li ste zadovoljnim vašim igrama u Turskoj?

Medojević: Ne mogu da kažem da sam prezadovoljan, ali nisam ni nezadovoljan. Trudio sam se da ispunim postavljene zadatke i ono što je trener Babić od mene zahtevao. Mislim da sve ide svojim tokom, da je prisutna uzlazna putanja u formi i da će do početka prvenstva sve doći na svoje mesto.

Vulićević: Mogu bolje od ovog, to je sigurno. Noge su teške i ne slušaju, a još uvek se upoznajem s novim igračima. U prethodne četiri utakmice imao sam dobrih, ali i loših perioda igre. Ono što sam radio dobro, to se valjda podrazumeva. Preostaje mi da pokušam da ispravim ono gde sam grešio. Jedno je sigurno, kada mi noge omekšaju igraću bolje.

Ko bi po vama iz o vog tima Vojvodine mogao da obeleži prolećnu polusezonu?

Medojević: To bi mogao da bude Dušan Tadić. Dobro igra na pripremama, hoće ga i gol i tipujem na njega. Tu je zatim i Dragan Mrđa koji je imao sjajnu jesen. S njim dobijamo potrebnmu dubinu i preostaje mu samo da bude golgeterski raspoložen kao u prvom delu prvenstva. Od novajlija Nemanja Bilbija je nagovestio da je pravi gol-igrač, a pri tome je borben i radan, uz odlično obavljanje defanzivnih zadataka.

Vulićević: Moj cimer Slobodan Medojević jesenas je, iako mlad, potvrdio klasu. Sad je iskusniji za šest meseci, a najbolje mi iz tima znamo koliko je Meda koristan za ekipu. Samo da ga posluži zdravlje i biće to njegovo proleće. Na Draganu Mrđi je da samo nastavi u jesenjem stilu. Tu su još Tadić i Bilbija koji se ozbiljno nameće iz utakmice u utakmicu, kako golovima tako i igrom.


Danas s Bugarima

Fudbaleri Vojvodine danas će odigrati petu kontrolnu utakmicu na pripremama u Turskoj. Dogovoren je susret sa Slavijom iz Sofije, a stručni štabovi ukazaće poverenje mlađim igračima i fudbalerima koji su do sada imali manju minutažu.Današnji duel počeće u 17.30 (16.30 po našem) sati.

S obzirom na to da je dogovoreno da Novosađani zbog loših vremenskih prilika u Srbiji produže boravak u Antaliji do petka, traži se još jedan jači rival s kojim bi se Vojvodina sastala, najverovatnije, u utorak.

Podsećamo, crveno-beli su do sada odigrali četiri utakmice, ostvarivši tri remija i pobedu: Košice (Slovačka) 1:1 - strelac Bilbija, Sigma (Češka) 1:1 – strelac Bilbija, Slovačko (Češka) 3:3 – strelci Mrđa, Bilbija i Tadić i Temišvar (Rumunija) 3:1 – strelci Tadić i Bilbija dva puta.


ZAGORČIĆ I DUNĐERSKI: Teren pre kompjutera

ANTALIJA: Prvi saradnici šefa stručnog štaba Vojvodine Branka Babića su Zlatomir Zagorčić i Ljubiša Dunđerski. Reč je o bivšim fudbalerima poniklim u omladinsko-pionirskoj školi crveno-belih, koje su putevi odveli tokom karijere na različite strane.

Zagorčić je posle završetka omladinskog staža jedno vreme proveo u Kabelu, a zatim postao nezamenjivi oslonac odbrane kanarinaca sa Detelinare, gde je proveo šest godina i bio kapiten. Inostranu karijeru nastavio je u bugarskom Liteksu, a dobrim igrama stekao je status reprezentativca Bugarske, uknjiživši 35 nastupa za A tim, uz učešće na jednom Evropskom prvenstvu. Igrao je potom u švajcarskom Luganu, pa opet u Liteksu i Novom Sadu, gde je završio karijeru.

- Odmah sam se opredelio za trenerski posao, radio sa mlađim kategorijama Vojvodine, asistirao Momi Raičeviću u Novom Sadu i Ljupku Petroviću u Liteksu, da bih, evo, nepunu godinu proveo u Vojvodini – kaže Zagorčić.

Dunđerski je krčio fudbalski put u Bačkom Jarku, čačanskom Borcu, ulazeći s oba kluba u rang više, a potom se obreo u Vojvodini odakle je s kapitenskom trakom stigao do finala Kupa posle 31 godine, a zatim se preselio u italijansku Seriju A. Igrao je za Atalantu iz Bergama, a potom za Komo i Trevizo. Karijeru je posle povratka nastavio u Vojvodini, a završio je u Novom Sadu.

- Posle igračke karijere sam s direktorom Boškom Kovrlijom u klubu na Detelinari bio zadužen za sportski deo, ali sam vremenom uvideo da mi je mesto na terenu . Tako sam odlučio da se posvetim trenerskom poslu i spreman sam da učim. Sjajno je to što imam priliku da s nešto iskusnijim Zagorčića pečem zanat u klubu moje mladosti – kaže Dunđerski.

Obojica ističu izvanrednu saradnju sa šefom stručnog štaba Brankom Babićem, pa je zanimljivo čuti i njegove impresije o mlađim kolegama.

- Za obojicu je najvažnije da vole svoj posao. Imaju odličnu komunikaciju sa igračima, što je osnovni preduslov za bavljenje trenerskim pozivom. Poštujem to što nastoje da se razvijaju u pravcu i van puke teorije fudbalske igre, jer problematiku sagledavaju na terenu, a ne isključivo putem kompjutera – veli Babić.

Zagorčić i Dunđerski poseduju trenersku A licencu i strpljivo čekaju dan kada će im biti omogućeno da steknu i profi zvanje. Ono što je izvesno je to da je Vojvodina u njima dobila mlade stručnjake od autoriteta na čijim karijerama mogu mnogi da im pozavide. Svesni su, ipak, da je pred njima novo fudbalsko poglavlje.

- Lakše je bilo kada smo bili igrači. Drugi su mislili o nama, a sada mi moramo da vodimo računa o drugima, a 25 igrača podrazumeva i 25 ćudi, pa svakome treba prići na poseban način. Trudimo se da tako i radimo – poručuju Ljube i Zaga.


Janković zadužen za kondiciju

Za kondicioni deo u Vojvodini zadužen je bivši rukometaš Rume Aleksandar Janković, koji je u novosadskom sueprligašu angažovan od pre godinu i po. Bilo da je reč o travnatom terenu, teretani, bazenu ili o hotelskom hodniku, kod Jankovića je uvek naporno, ali i zanimljivo. Nedavna merenja pokazala su da, kada je o brzini, snazi i izdržljivosti reč, najbolje rezultate imaju Dragan Mrđa, Dušan Tadić, Dejan Karan, Miroslav Vulićević, Janko Tumbasević i Slobodan Medojević. Janković nastoji da prati savremene trendove u svojoj oblasti, pa je tako nedavno proveo sedam dana na usavršavanju u nemačkom Bajeru iz Leverkuzena. Nema sumnje da će novostečena znanja valjano primeniti u radu s fudbalerima Vojvodine.