dmah po eliminaciji Partizana u polufinalu Lav kupa Srbije, u FK Vojvodina su finalni meč sa Crvenom zvezdom, 5. maja u Beogradu, proglasili utakmicom decenije. S obzirom na to da u svojoj 96 godina dugoj istoriji Novosađani nikada nisu trijumfiovali u našem najmasovnijem takmičenju, jasno je zbog čega je ovakav značaj dat predstojećem susretu koji će biti odigran sledeće srede od 20.30 sati na Partizanovom stadionu.

Pogled u prošlost jasno kazuje da je Vojvodina tri puta do sada dolazila do finala kupa, ali nikada nije uspela da podigne pobednički pehar. Prvi put crveno-beli su tu šansu propustili 1951. godine. Nizali su tada pobede nad Milicionarom (BG) 4:1, Srbobranom 6:0, skopskim Rabotničkim 4:1, beogradskim Partizanom 2:0 i splitskim Hajdukom 2:0, da bi u finalu bili zaustavljeni od zagrebačkog Dinama. Dva finalna duela igrana su po neverovatnoj hladnoći (-10 stepeni). Prvi susret Vojvodina je izgubila u Zagrebu 21. decembra 0:2 (dvostruki strelac za Dinamo bio Dvornić), a revanš nije igran u Novom Sadu, već u Beogradu! I u tom duelu Zagrepčani su nadvisili Milovanova, Boškova, Veselinovića, D. Krstića, Rajkova, R. Krstića..., golovima Velfla i Ž. Čajkovskog u drugom poluvremenu.

Pune četiri i po decenije čekala je Vojvodina na svoje drugo finale. Pobedonosnu seriju u sezoni 1996/97. počela je eliminisavši Cement (Beočin) 2:0, niški Radnički 2:0 i 2:1, zrenjaninski Proleter 1:0 i 2:2 i paraćinsko Jedinstvo 1:0 i 0:0. Sezonu je na klupi započeo Dragoljub Bekvalac, a od polufinala je ekipu vodio Ljupko Petrović koji je prvi finalni meč sa Crvenom zvezdom u Novom Sadu odigrao bez golova 7. maja, a revanš 21. maja doneo je mnogo uzbuđenja. Crvena zvezda je pobedila golom iz jedanaesterca kojem je prethodila napucana lopta u ruku današnjeg pomoćnog trenera Vojvodine Ljubiše Dunđerskog. U poslednjim trenucima Voša je izjednačila, bio je to autogol Njeguša, ali su neverica i bes zavladali u redovima Novosađana kada je od strane pomoćnog sudije označen navodni Stojakov ofsajd. Tako je pehar osvojila Crvena zvezda na svojoj Marakani.

Još jednom Crvena zvezda je bila bolja od Vojvodine, pre tri godine. Rušili su do finala u sezoni. Novosađani, predvođeni Milovanom Rajevcom, BASK 4:1, Mladenovac 1:0, Radnički (Pirot) 2:1 i Banat 1:0, ali je finale 15. maja na Partizanovom stadionu pripalo Crvenoj zvezdi – 2:0. U prvih 45 minuta Kahriman, Petković, Pekarić, Despotović, Davidov, Kačar, Popović, Pantelić, Buač... pružili su dostojan otpor Beograđanima, da bi pogodak Koromana u nastavku srušio snove Vošinih navijača, koji su do kraja bili svedoci još jedne lopte u mreži svojih ljubimaca.

Da li je došlo vreme za naplatu dugova? Hoće li Vojvodina najzad iskoristiti četvrtu šansu i hoće li joj treće uzastopno finale sa Crvenom zvezdom doneti sreću? Odgovor na ovo pitanje dobićemo u sredu 5. maja na Partizanovom stadionu, a Milan Đuričić i njegovi puleni, Brkić, Vulićević, Pleč, Karan, Medojević, Tadić, Đurovski, Mrđa.., uvereni su da mogu da nadvise velikog rivala i konačno obraduju verne navijače osvajanjem pehara, koji bi zauzeo mesto između dve šampionske titule osvojene 1966. i 1989. godine.