ojvodina je na početku tekuće takmičarske sezone najavila borbu za oba trofeja, a ostala je bez oba. Svakako da je znatno veći podbačaj načinjen u prvenstvu gde Novosađani teško da će moći da zauzmu plasman bolji od petog mesta, a po četvrti put Vojvodina nije uspela da se domogne pehara namenjenog pobedniku Kupa.

U finalnoj utakmici Kupa u sredu uveče Novosađani su na Partizanovom stadionu nadigrani od Crvene zvezde. U svemu. Ostao je gorak ukus poraza, ali još više navijače peče bledo izdanje Đuričićevih izabranika. Ni u svom četvrtom finalu Vojvodina nije uspela da postigne gol, kao ni u svom trećem ovosezonskom nadmetanju sa Crvenom zvezdom. Želela je Vojvodina da modelom pobede nad Partizanom u polufinalu nadmaši i Crvenu zvezdu, a kada je rano primila gol, kao da su joj se svi planovi srušili. Adekvatnog odgovora nije bilo, što je silno motivisanim Beograđanima, nošenim podrškom dvadesetak hiljada navijača, samo olakšalo posao.

Vojvodina je poučena lošim iskustvom iz prvenstvenog poraza na Marakani (0:3) nastojala da zatvori Zvezdinu desnu stranu, a nokaut je pretpela sa levog boka. Ovoga puta je umesto Lazetića glavnu rolu odigrao omaleni brzonogi Kadu. Verovalo se da će štoperski tandem Pleč - Karan dobiti bitku s napadačima Zvezde Lekićem i Jevtićem, a činjenica je da je glavna osovina Vojvodine Vulićević-Medojević-Tadić pružila najslabiju partiju sezone. Mrđa je bio odsečen, bokovi bez probojnosti, vezni red spor sa previše grešaka...Čudno zvuči, ali najbolji učinak u redovima poraženih imao je golman Brkić koji je tri puta vadio loptu iz mreže i to sve dovoljno govori.

Gde se pogrešilo? Pobeda nad Partizanom u polufinalu, među Novosađanima doživljena je i proslavljena kao da je u pitanju bilo finale. Nedostajao je te večeri samo pehar pa da se stekne utisak kako su Novosađani osvojili kup. Dakle, oni su emotivno pražnjenje doživeli već tada posle pobede u kojoj su crno-bele nadigrali, da bi u finalnom duelu više ličili na ekipu koja je na teren istrčala da posao otalja.

Izjave tipa “sigurno ćemo osvojiti kup” nisu imale pokriće ni u čemu. Slično se obećavalo i na početku sezone kada je gromoglasno najavljivan juriš na šampionsku titulu. Priželjkivana su oba trofeja, a ostalo se bez oba. Lako je moguće da se do kraja ostane i bez evropske scene (samo ako Crvena zvezda osvoji duplu krunu Novosađani će kao finalisti Lav kupa sigurno u kvalifikacije za Ligu Evrope).

Ako u Fudbalskom klubu Vojvodina zaista žele da nešto promene, a trebalo bi, onda je krajnje vreme da prestanu da daju velika obećanja. Ovako, plasman u finale Lav kupa kao najveće sportsko dostignuće u sezoni 2009/2010 može da se, s obzirom na izrečene ambicije, svrsta tek u skroman takmičarski učinak.