latan remi. Novosađani nisu uspeli pobedom da se revanširaju "građevinarima" za dva poraza tokom ranijeg dela sezone, ali su došli do boda, koji im je doneo prvi put posle 1975. završetak sezone na vicešampionskoj poziciji. Tako je generacija kojoj se mnogo verovalo opravdala očekivanja, a u Ligi Evrope će ovog leta startovati od trećeg kola kvalifikacija, za razliku od Crvene zvezde i Sevojna, koji će rundu ranije da se uključe u međunarodna takmičenja.

Strelac prvog gola za Vojvodinu, Dušan Tadić, komentariše poslednji meč sezone:

- Niko, valjda, nije srećniji od nas. Ogromna želja nam je bila da se nađemo na drugom mestu, da sebi i drugima dokažemo koliko vredimo, a da su neke utakmice bile drugačije, da ne ulazimo sada u ono što je uslovilo njihove ishode, ko zna da li bismo i više postigli. Na Banjici smo odlično startovali i slučaj je hteo da mojim golom povedemo u ranoj fazi, da tim pravcem utakmica krene, da nama donese sigurnost, tako da smo lako stvarali šanse i da smo bili precizniji, verujem da bismo ovim golom ubili svako htenje u redovima našeg domaćina. Uostalom, kakvo je bilo raspoloženje u našim redovima govori i to što tokom odmora nije bilo nervoze i napetosti u svlačionici, nego se sve svodilo na kovanju dogovora za nastavak, u kome smo uspeli lepim pogotkom Janka Tumbasevića da praktično obezbedimo pozitivan konačni ishod.

Marićev drugi strelac na Banjici, 24-godišnji Tumbasević, kaže kako je učinjenim pokušao samo šefu struke i saigračima da se oduži za priliku koju je dobio:

- Kod Ljupka Petrovića nikada nisam bio u prvom planu, ali mi je Zoran Marić pružio šansu i pokazao sam da to umem da cenim. Međutim, mnogo važnije od svega je bilo da su nam sve linije funkcionisale kako valja, sve do finiša, kada smo se malo opustili. Tačno, bilo bi bolje da smo se oprostili pobedom, ali verujem da nam se ta mala nesmotrenost može oprostiti.