epune četiri godine prošle su od kako je na čelo FK Vojvodina na klupskoj Skupštini izabran za predsednika Ratko Bata Butorović. Rekao je tada, a ponovio isto posle reizbora kada je ponovo stao na čelo kluba prošlog leta umesto Vojislava Gajića, kratko i jasno:

– Od sada se za sve ja pitam i za sve ja odgovaram.

Za svog mandata, dakako uz saradnju najužih članova rukovodstva, FC “Vujadin Boškov” poprimio je drugačiji izgled. Klupske prostorije služe za diku i ugled. O terenima i da ne govorimo. Kada je preuzeo klub, račun je bio u minusu 2,5 miliona evra. Kada je bio uhapšen (i danas kaže da mu nije jasno zbog čega) na računu je bilo 4,55 miliona evra i 150 hiljada dolara. Po povratku na mesto predsednika opet je zatekao dug od 2,1 milion evra, ali je sezona izgurana bez većih finansijskih potresa.

– Do 25. maja, jasno piše u dopisu UEFA, Đenova je dužna da nam za Danijela Aleksića isplati dva miliona evra plus kamate zbog nepoštovanja rokova. Mi nemamo finansijskih problema. Igračima smo ostali dužni deo martovske i aprilsku platu i to ćemo ispoštovati.

Ali, šta je sa rezultatima? Ova godina osvajanjem petog mesta i porazom u finalu Lav kupa od Crvene zvezde završena je neuspešno?

– Rezultatski smo podbacili. Od te činjenice niko u klubu ne beži. I zbog toga će biti i novčanih kazni. Ali, zar se Vojvodina nije do mog dolaska u klub godinama uglavnom borila za opstanak ili igrala gotovo beznačajnu ulogu u našem prvenstvu? Od kako sam predsednik dva puta smo igrali u Evropi i dva puta stizali do finala domaćeg kupa, a u bogatoj klupskoj istoriji Vojvodina je pre toga još samo dva puta stizala do finala. I sada je ova sezona ocenjena kao katastrofa!?

Vi kao da se ljutite što su navijači Vojvodine nezadovoljni, a njima su obećavani trofeji?

– Prvo, titulu nikada nisam obećao. Obećao sam samo borbu za trofeje i tako će biti uvek dok sam na čelu FK Vojvodina. To je, jednostavno, naša obaveza, da se borimo, ali ne znači da to ne čine i drugi. Ovoga puta smo podbacili, od toga ne bežim, ali ne prihvatam da se na ukupno stanje u klubu gleda površno i jednostrano.

Zbog čega Vojvodina svake godine promeni nekoliko trenera? Ove sezone kroz klub su prodefilovala trojica.

– Stepanović je morao da bude smenjen posle poraza od bečke Austrije, Crvene zvezde i Partizana. Sosu Babića sam molio da ostane, jer je prihvatio potpuni zaokret u koncepciji, na pripreme poveo totalno podlmađeni tim, ali je iz privatnih razloga insistirao na rastanku i tu ništa nismo mogli da učinimo. Đuričića su želeli navijači, isto su mislili direktor Pantelić i generalni sekretar Rabrenović i ja sam se složio. Njegovi rezultati pokazali su koliko je bio uspešan. Kada je preuzeo Vojvodinu klub je bio četvrti, s dva boda manje od Spartaka i tri više od OFK Beograda. Mi smo tada bili na mestu koje vodi na evropsku scenu, a završili smo kao peti.

Kako gledate na dva potpuno različita izdanja u kup mečevima s Partizanom i Crvenom zvezdom?

– I meni je nejasno da ista ekipa odigra dve potpuno različite utakmice od kojih vam praktično zavisi sezona. I to je valjda do trenera. Kada sam želeo da sedim na klupi u finalu, ne da bih suflirao, nego da zaista na taj način dam podršku ekipi, Đuričić mi je rekao “da to ne bi bilo dobro, da se ne brinem, da će Vojvodina sigurno pobediti”. Poslušao sam ga, a svi ste videli kako je tim delovao u tih 90 minuta. Za mene je to neobjašnjivo i nedopustivo.

Šta dalje, koga za novog trenera?

– Sad treba da budemo pametni, da ne žurimo. Ima nekoliko kandidata. Javnost već nagađa, naslućuje nešto. Pokušaćemo da izaberemo najboljeg, da ne ponovimo neke greške. Da se o svakom kandidatu raspitamo na stotinu mesta, jer više ljudi uvek bolje i više zna od jednog čoveka.

Da li ste zadovoljni radom direktora Miodraga Pantelića?

– Nisam, ali želim pre svega Miodragu Panteliću da pružim šansu da se ispolji tamo gde bi kao bivši fudbaler s pedigreom mogao najviše da učini, u struci. Njega doživljavam kao mladog igrača iza kojeg je prva sezona u kojoj se kalio. Sada se uverio šta znači brinuti o trenerima i igračkom kadru, ali direktorsko mesto podrazumeva širi delokrug rada.

Budite precizniji?

– Blizu sam odluke da ponovo razdvojimo direktorske funkcije. Miodrag Pantelić u tom slučaju brinuo bi o sportskom delu.

A ko bi bio generalni direktor?

– To vi meni recite. Ubeđen sam da ćemo ga teže naći nego šefa stručnog štaba. Evo, da sad sprovedemo blic anketu među Novosađanima, navijačima, fudbalskim krugovima, ne bi nas Bog sastavio. Verovatno bi svaki upitani imao svog kandidata. Ipak, neka imena mi se vrzmaju po glavi.

A šta je s generalnim sekretarom Radisavom Rabrenovićem?

– On za početak neka obrije brkove. Zaista tako mislim, jer je reč o odličnom operativcu, koji jednostavno ne nailazi na simpatije novosadske fudbalske javnosti. Ljudi ga posmatraju kroz ime, prezime i imidž, a ne kroz ono što radi u klubu. A tu Rabrenu nemam mnogo šta da zamerim.

Hoće li biti klupske Skupštine?

– Ne da hoće, nego mora. Skuptšina će sigurno biti sazvana, jer je to po zakonu.

Da li biste se iznenadili ukoliko bi na toj sednici deo članova Skupštine potegao pitanje vašeg poverenja?

– U ovoj zemlji ništa ne može da me iznenadi. A ne znam ni na čemu bi mogli da mi zamere. Možda na tome što sam obrijao brkove? Na nečemu drugom, teško da bi mogli.

Šta sami sebi zamerate?

– Nisam bio ono što sam. Bio sam mekan, verovao previše ljudima, dozvoljavao nešto što mi ranije nije padalo na pamet. Život mi je odavno nametnuo postulate “red, rad i disciplinu” i uverio sam se da bez toga nema uspeha. Biću opet onaj stari Bata, oštar, beskompromisan i pravičan.

Deca Vojvodine

Treneru Milanu Đuričiću zamerate svojatanje Vošine dece?

– Mnogi treneri vole da se pokrivaju našim omladincima. Ako je neko u ovoj sezoni prvi načinio odlučan korak po tom pitanju, onda je to Branko Sosa Babić koji je u Antaliju na pripreme vodio: Medojevića, Fabera, Mitoševića, Kataija, Mudrinskog, Šušnjara i Lazovića, dok je Kovačević dan pred put skinut sa spiska zbog dolaska Mojsova.

Pojačanja ili promašaji

Da li su angažovana pojačanja u prošloj sezoni promašaj?

– Pogrešili smo samo kod Alina Stojke. I dalje se čudim zbog čega Sadik Adams s onakvim pedigreom nije dobio pravu šansu, već je ukupno u polusezoni odigrao 57 minuta!? Merebašvili i Bilbija će, siguran sam, talenat potvrditi u sledećoj sezoni. Nestorović je u finišu pokazao da mu je trebalo nešto duže da se adaptira, dok su na Đurišića privatni razlozi uticali da podbaci, što je opet, trener morao da oseti. Pleč je odličan igrač, ali je kao iskusan često igrao onoliko koliko je hteo. Vulićević i Ađuru su opravdali naša očekivanja.

Transferi

Ko će ovog leta napustiti Vojvodinu i koliko novca klub planira da inkasira od prodaje Mrđe, Tadića i eventualno Brkića?

– Kada je Kačar odlazio u Hertu jasno sam mogao da kažem “ne može ispod tri miliona”. Situacija u Evropi danas je potpuno drugačija. Ponašaćemo se onako kako nam to bude diktiralo tržište. Sve će zavisti od ponude i potražnje, a Vojvodina će nastojati da u procenama bude realna i trudiće se da prilikom izbora i odluke ne pogreši.