raktično istog vikenda profesionalne igračke karijere završili su Paolo Maldini, Luiš Figo, Pavel Nedved... a među takvim igračkim veličinama, poslednju stranicu aktivnog bavljenja fudbalom zatvorili su u Srbiji Albert Nađ i Miodrag Pantelić. I dok je Nađ poslednji superligaški meč odigrao u Čukaričkom, mada je najveći deo karijere i afirmaciju stekao u Partizanu, Pantelić (35 godina) se oprostio u dresu Vojvodine, klubu u kojem je dosegao fudbalske zvezde.

Dan posle Skupštine FK Vojvodina, koja bi trebalo da najavi novo klupsko poglavlje, prema ranijem dogovoru pozvali smo Miodraga Pantelića, fudbalera koji je u tradicionalnom izboru sportsite godine našeg lista 1994. godine dobio laskavo priznanje i upisao se u večnu listu.
- Čekam sastanak s novim-starim predsednikom Ratkom Butorovićem - čulo se sa druge strane žice. - Izvolite pitajte, kao i do sada, uvek sam na raspolaganju.

Kada ste definitivno odlučili da aktivnom igranju kažete zbogom?
- Da se razumemo, ja još uvek mogu dobro da igram, ali ne znam koliko je to dobro za Vojvodinu. Da zauzimam mesto mladim, talentovanim igračima, nije u redu, ispod elitnog ranga ne želim da idem, a sebe ne vidim u nekoj drugoj superligaškoj sredini.

Put vam se u Superligi završio tamo gde je praktično i počeo, u Vojvodini?
- Lepši završetak verovatno ne postoji u karijeri, ali neću da zaboravim ni prve fudbalske korake u Slobodi iz Novih Kozaraca, ni sezonu u Kikindi u mlađim pionirima, odakle sam kao petnaestogodišnjak stigao u Vojvodinu. Sa 17,5 godina bio sam standardni prvotimac u Novom Sadu u sjajnoj generaciji s Kovrlijom, Dunđerskim, Orlovićem...a onda je usledio povratak u Vojvodinu, gde sam i postao A reprezentativac, zajedno sa Samardžićem, Šaulom i Kocićem početkom 1995. godine.

Do povratka u Vojvodinu usledile su i trofejne sezone u Crvenoj zvezdi, kineskom Dalijenu i bugarskom Levskom.

Koja sezona, utakmica ili gol su vam ostali u posebnom pamćenju?
- Izdvojio bih dve sezone: to je 1994/1995. u Vojvodini kada smo bili jesenji prvaci i 2000/2001. i sa Dalijenom kada smo osvojili sve što se moglo. Obe sam odigrao baš po mom ukusu.

U praktično 19 godina dugoj seniorskoj karijeri, s kim ste se u napadu najbolje slagali?
- Idealan tandem bio sam s Radoslavom Samardžićem u Vojvodini i Georgijem Ivanovim u Levskom iz Sofije.

Kao izuzetan dribler, neugodan za čuvanje, svakako pamtite mnoge duele?
- Najveće batine dobio sam kao igrač Novog Sada u Novom Pazaru, a najgospodskije me je čuvao Miodrag Božović Grof, dok sam branio boje Vojvodine, a on igrao za Crvenu zvezdu.

Ima li nešto za čime žalite i da li biste nešto promenili u karijeri da možete?
- Zaista ne žalim ni za čim. Uvek pamtim samo lepe stvari, zadovoljan sam svojom karijerom, kao i činjenicom da sam usput osnovao srećnu porodicu sa suprugom Radmilom i decom Milicom, Stefanom i Lukom. Ko zna kako bi bilo da sam u pojedinim trenucima drugačije odlučio.

Odavno je obelodanjeno da vas posle okončanja igračke karijere čeka fotelja sportskog direktora u FK Vojvodina?
- To je od ranije dogovor s Ratkom Butorovićem, koji je bio predsednik prilikom mog povratka u Vojvodinu, a koji je to ponovo od Skupštine održane 1. juna. Za taj dogovor, koji očekujem da se uskoro ozvaniči, znali su svi, pa i doskorašnji predsednik Vojislav Gajić. Ipak, moje novo radno mesto ne shvatam kao sedanje u fotelju. Vojvodini je, zašto to ne reći, nedostajao sportski direktor, čovek zadužen za igrački i trenerski kadar. Verujem da sam u bogatoj karijeri dosta toga naučio, spreman sam da učim i dalje, ali sam i uveren da umem da prepoznam i procenim dobrog igrača, što će biti moj osnovni zadatak. Dakle, moja kancelarija uvek će biti uz fudbalski teren - zaključio je Miodrag Pantelić, kome želimo da mu i novi posao bude bar toliko uspešan kao i igračka karijera.

Sava Savić

Treneri

Bata, kako ga od malih nogu prijatelji zovu, apostrofira četvoricu trenera bitnih za njegov fudbalski razvoj.
- Dragoljub Bekvalac me je kao mladog igrača odmah bacio u vatru u seniorskoj konkurenciji u dresu Novog Sada. Milorad Kosanović mi je odmah po povratku u Vojvodinu pružio šansu i istrpeo me da postanem standardni prvotimac, Slavoljub Muslin mi je mnogo značio i u Crvenoj zvezdi i u Levskom, dok Ljupka Petrovića smatram fudbalskim ocem, jer sam s njim bio i u Crvenoj zevdzi i u Levskom, dok mi je u Kini stalno pomagao savetima, iako nismo bili u istom klubu – kaže Pantelić.

Trofeji

Miodrag Pantelić je u karijeri osvojio dva kupa sa Crvenom zvezdom, dve šampionske titule i jedan Kup Bugarske s Levskim iz Sofije i dve šampionske titule, Kup Kine i Superkup u dresu Dalijena.