Povodom četvorogodišnjice svoga rada, Konkordija je juče održala utakmicu sa Vojvodinom. Na nesreću, bila je pala kiša. Teren na kome se igralo bio je kaljav i klizav. Uz ti je duvao i hladan vetar.

Na znak sudije g. Ružića, Vojvodina je navalila svom snagom. Njeni igrači dodaju loptu jedan drugom poluvisoko i brzo. Konkordija je zbunjena, na muci je. Vođa Vojvodine daje joj prvi gol, koji vratar Konkordije ne može da odbrani. Sada se Konkordija malo pribira, povraća se iz zabune, igra bolje no u početku, ali tu je kraj prvog poluvremena.

U drugo poluvreme Vojvodina ulazi bez svoga vratara, koji je napustio igru. Protiv oslabljenog protivnika Konkordija već igra uspešnije. U toku igre i novi vratar je ranjen. Vojvodina igra sa devet igrača i nemogućno joj je da spreči protivnika koji joj daje tri gola.

Po odmoru uskočio je bio jedan dečak iz podmlatka Vojvodine da zameni vratara. Konkordija nije pristala. Kad se uzme u obzir da se to desilo na jednoj prijateljskoj utakmici i na proslavi, ružan postupak Konkordije se ne može nikako opravdati. Pobeda nad brojno slabijim protivnikom nije imala za prisutne pravi sportski značaj.

Vojvodina je igrala veoma dobro i otvoreno. Za naročitu je pohvalu njena mirnoća sa kojom se predala zloj sudbini.

Danas po podne Konkordija igra sa Vardarom. (Politika, 17. decembar 1923.)

Danas po podne odigrana je prijateljska utakmica između Konkordije iz Beograda i Vojvodine iz Novog Sada. Utakmica je završena sa 3:2 u korist Vojvodine. (Politika 10. decembar 1923.)