Po jutru se dan poznaje“ ili “Prvi mačići se u vodu bacaju“ - saznaćemo u toku narednog perioda, koja od ove dve kontradiktorne poslovice odgovara stanju (kako igri, tako i rezultatima), u nama omiljenom Klubu. Ono što je važno i što se piše, a na otvaranju šampionata 2010/2011:

FK Vojvodina – FK Jagodina 0:0

Veoma sramotno izdanje fudbalera Vojvodine na startu prvenstva, u utakmici u kojoj Jagodinci mogu da žale što se put ex Svetozareva nisu vratili sa sva tri boda, a svi do jednog u crveno-belom dresu mogu da zahvale Željku Brkiću, svom kapitenu, što je, barem, taj jedan bod, ostao u Novom Sadu.

FKV (trener Zoran Milinković) – Brkić (kapiten), Vulićević, Pavlović, Mojsov, Milović, Ađuru, Medojević, Merebašvili (od 68’ Đurovski), Oumaru (od 68’ Stevanović), Ilić, Bilbija (od 48’ Jao).

Jagodina (trener Mladen Dodić) – Bondžulić, Popović, Čančarević (od 46’ Protić), Simić, Mihajlović (kapiten), Šljivić, Marjanović, Beljić (od 67’ Đilas), Novković, Đenić (od 84’ Ognjenović), Bojović.

Sudija Veselinović (pomagali mu Milovanović i Mrkić) žute kartone pokazao Miloviću (27’) i Merebašviliju (49’) kod domaćih, a Đeniću (36’) i Novkoviću (43’) kod gostiju.

Ako smo se za ovo pripremali punih sedam nedelja – bolje da nismo. “Razbijena vojska“ bez ikakve koncepcije, vizije, taktike, u pojedinim momentima, a ono što je najgore, i volje, da bilo šta promenimo na terenu u svoju korist. Kad tako deluješ nezainteresovano i nemoćno, gotovo da je dobro što je i bod ostao u Novom Sadu.

Gostima je pripalo sve – posed lopte, šanse, igra (7:3 je bilo i u kornerima za njih)...U toku čitavog meča “mlin je mleo“ onako kako su oni želeli. Sve im dopustismo, jer nismo imali igru na sredini terena, po bokovima...ama nigde. Jad i beda.

Mi smo jedini Klub na svetu u kome je:

-Afrikancima pretoplo i ne mogu da trče.
-Ubedljivo najlošiji igrač na terenu (Medojević) provede svih 90’ na istom, dok dva bolja od njega, Tumbasević i Mitošević, sede na klupi i tribini.
-Mislimo da će protivnik sam sebe pobediti, pa ne moramo ni da trčimo (znam: bilo je prevruće – Jagodincima nije).
-Obavili smo takve pripreme, da se ispostavilo da smo nemoćni protiv tima, za koji smo smatrali da je lošiji od nas. “Opa – otkud sad ovi, a još i znaju da igraju“, pitahu se svi od momaka u crveno-belom dresu.
-Moramo da tražimo da se pravila igre promene – često nam je malo i tri izmene.
-Taktika da napadnemo protivnika zadnjih 15 minuta (Zašto ne prvih 15, pa i da pogrešiš ima vremena za ispravak?) taman je dovoljna da “otera“ i ono sveta što se, opet, željno nečega novog, vratilo na “Karađorđe“.
-U kome je dozvoljeno da poneki igrači imaju radijus kretanja i trčanja poput praseta u oboru. Oni to obilato koriste, jer će svakako ponovo igrati već sledećeg vikenda.
-Ne shvatamo da destrukcija i organizacija igre nisu isto.
-Jednostavno volimo da traćimo vreme utakmice, kao da je ono večno.

Prvo poluvreme:

Osim pokušaja Oumarua u 2’ (prihvatio Vuletovo odigravanje iz auta) kada je levicom prebacio gol i Ilića u 5’ (sjajna akcija Merebašvilija, i još bolji dubinski pas Bilbije) kada je Bondžulić odbranio njegov šut iskosa, mi ništa više nismo uradili u ovom periodu igre. Najbolju priliku su nam napravili Jagodinci – na Merebin centaršut u 20’, najviše je skočio half Simić i umalo je “učačkao“ loptu u donji ćošak svog gola, ali je njegov golman bio priseban i “izvadio“ je i loptu i čitavu stvar...Ako se ovo zove ofanzivom (mada kako je i igrati kad je organizacija prepuštena najboljem Igraču u izboru ovog Sajta i Foruma za minulu sezonu, koji to ne zna i ne može), onda i mi (i Vi) imamo veliki problem već od starta novog prvenstva. Može biti da će nama teško drugi dati gol, ali kome i kako ćemo ga mi postići – na to niko ne zna da odgovori.

Kakav je samo bio pokušaj Beljića u 13’, da se Brkić morao opružiti (neće mu biti jedini put) koliko je dug i da je na fantastičan način spasao svoj tim od vođstva gostiju. Jednu dubinsku loptu odbio je Mojsov glavom, ona je pala Beljiću na nogu, a on je šalje u sam gornji levi ćošak gola našeg kapitena. Na sreću, tamo su i njegove ruke. Kao da to nije bilo dovoljno, odmah u nastavku akcije, Beljiću je ponovo dozvoljeno da centrira, ali pokušaj Šljivića glavom, je “blag“ za Brku kapitena.

U 28’ nakon što je Milović faulirao, možda i najboljeg igrača gostiju, Đenića, i za to dobio karton, šut Marjanovića sa 20 i nešto metara je “liznuo“ prečku. Ovoga puta ni Brka ne bi ništa mogao, da je ta lopta išla koji santimetar niže. Opet su santimetri odlučivali i u 34’ – sjajna akcija Beljića i Đenića po našem levom boku (Pavlović beše izgubljen kao i većina), a na njegovo ubacivanje “po travi“ kreće jedino Bojović, koji i kasni za nekoliko pomenutih santimetara. U 39’ i 41’ sa distance su probali Čančarević (i bekovi dolaze da šutiraju, kad već nemaju svog posla u odbrani) i Marjanović, ali je to prošlo bezopasno po nas.

Drugo poluvreme:

Ipak smo očekivali više od jedne izmene (Jao menja Bilbiju), jer je bilo evidentno da nam škripi u vezu (mi prvo treba da stvorimo šansu, a onda da razmišljamo ko bi to mogao da realizuje), mada je i tačno da nemamo (žaliti se višim fudbalskim instancama, pod hitno) prava na osam promena. Osim toga, očekivali smo i da “zagrizemo“ jače i žešće, ali ni to se nije dogodilo. Šta je selektor Gane, Milovan Rajevac, koji je sedeo u loži stadiona “Karađorđe“, mogao da vidi na ovom meču, ostaje misterija, jer verovatno i žali za protraćenim vremenom.

U 53’ Medojević je uspeo (konačno) da se dokopa lopte, ali je sa desnog boka očajno ubacio u kazneni prostor. “Odbijanac“ je došao u noge Ađurua, čiji šut sa 18 metara ide pored gola. Dva minuta kasnije odličan prodor Merebašvilija upropastio je Jao (Kakav je odnos između Gruzije i Gane?), koji je probao da se lopte dokopa u padu. Bilo je vidljivo od starta nastavka da je novi igrač Protić (menjao Čančarevića) veoma odsutan i da ga treba pritisnuti...Ali oni koji su to trebali da primete – nisu.

U 57’ Vule je zaslužio aplauz. Sjajnu akciju Đenića i Bojovića, čija povratna lopta je išla ka Marjanoviću, Vule je presekao, pre nego što je ovaj uputio još jednu “prangiju“, i to klizećim startom, a potom je i “izneo“ loptu u kontra napad. Merebin šut je bio očajan, a Jao je uspeo da, nakon istog, postigne gol, ali iz očite ofsajd pozicije. To je i signalizirao prvi pomoćnik, sa evidentnim problemom alopecije (opadanja kose).

Merebašvili je oprobao šut i u 59’ (slabo i direktno u Bondžulića), a Medojević u 64’ (na pas Ilića, pored gola). Onda je, kad mi ne znamo i nećemo, ponovo sjajno šutirao Marjanović – igrao se 71’, slobodnjak sa 25 metara (faul je potpuno nepotrebno napravio Medojević nad Đenićem, u situaciji kada smo već otklonili opasnost od gola), šut ponovo u rašlje, ovaj put u gornji desni ćošak, ali je Brkina parada bila identična onoj iz prvog dela igre (maestralna), pa je i dalje ostalo 0:0.

U 75’ je Đurovski ubacio loptu iz prekida, sa desne strane, ali je Mojsov bio kratak (iako ima 190 santimetara) u skoku, ali to nije iznenadilo Bondžulića da je uhvati. Mariovo loše odigravanje u 78’ ka Iliću, omogućilo je kontru gostiju, koju su odlično odigrali Popović i Đilas, a Popovićev konačni šut je Brkić ukrotio.

Poslednje od naših, beše od Ilića, koji je prebacio gol u 87’, nakon što su mu Ađuru i Đurovski “namestili“ priliku. Kako god – svakako premalo, pa 16 postignutih golova na tri poslednje prijateljske utakmice, pokazuju svoju vrednost u tome, što na ovoj utakmici nismo Jagodincima ni ozbiljno pripretili.

Avaj...Sad je kasno. Na vidiku je još jedna sezona “iz snova“. Samo ne naših...