derbiju 12. kola Jelen Super Lige, ekipa Vojvodine trijumfalno je napustila Suboticu, pošto je slavila golom Oumarua u ranoj fazi meča - 0:1. U prilično bledoj igri oba tima sa puno grešaka i tek po kojom dobrom akcijom, presudio je pogodak tamnoputog napadača crveno-belih, nakon izvanredne asistencije Ilića.

Spartak – FKV 0:1 (0:1).
Strelac Oumaru u 8’.

Spartak (trener Dragan Milranović): Aleksić, Stevanović, Bratić, Antonić, Šarac, Simović, (46’ Nosković), Milanković, Mirić (74’ Bošković), Veselinov (87’ Bokić), Torbica, Ubiparip.

FKV (trener Zoran Milinković): Brkić, Vulićević, Trajković, Milović, Smiljanić, Medojević, Mitošević, Tumbasević (61’ Merbašvili), Lazetić (77’ Katai), Ilić (81’ Stevanović), Abubakar.

Sudija Mažić iz Vrbasa kartone je pokazao Bratiću u 45’ u ekipi Spartaka, a Miloviću u 7’, Tumbaseviću u 33’, Brkiću u 39’ i Smiljaniću u 43’.


Treća pobeda za samo osam dana, a druga vezana koju nam je doneo Kamerunac Oumaru (i treći njegov gol na tri uzastopna meča), i druga za redom koju dobismo samo jednim postignutim golom. Od Banjice ga nismo primili, pa možemo na zasluženi odmor, što se ostvarenih rezultata tiče. Ipak, do dva duela na “Karađorđu“ koji slede (protiv Inđije i Smedereva), moramo mnogo toga raditi na planu igre u polju. Pravo je čudo (tačnije to se čudo imenom i prezimenom zove Željko Brkić) kako smo trijumfom napustili sever Bačke i ponovo, njime, zaposeli kotu 3 prvenstvene lestvice.

Iako je dobrano “duvalo“ sa obe strane naše odbrane, a povremeno i u njenom samom “srcu“, kad je bilo najpotrebnije, kapiten Željko nije dozvolio da se Subotičani poraduju golu, koji bi im doneo nerešeni ishod. Time je pokazao kakav je “kalibar“ i majstor.

Takođe, konačno (to nam je tako falilo) dadosmo gol i dođosmo do pobede iz JEDINE ozbiljnije šanse koju stvorismo u prvom delu igre, kojeg, zbog statistike, Subotičani okončaše sa sedam izvedenih kornera (rezultat dominacije). U nastavku nismo iskoristili tri, dok domaćini padoše u igri, te uspesmo da “spakujemo“ tri boda u bus, kojim su se igrači i stručni štab, vratili u prestonicu pokrajine. Koliko prokockasmo u dosadašnjem toku prvenstva kod kuće, danas se “vratilo“, te u poslednja tri ovojesenja duela, ulazimo sa željom i namerom, da ostvarimo isto toliko trijumfa, jer bi to, bilo upravo ono što želimo.

Pre početka utakmice, dojučerašnjem dvojcu na klupi Spartaka, a sada naše “Stare dame“, Milinkoviću i Stojanoviću (oba Zorana), domaćini su uručili prigodne poklone (ipak ih “izvedoše“ minule sezone u Evropu, sada čekamo da to “urade“ sa nama), a oni su im uzvratili taktičkom postavkom na rezultat (Milinković), u kojoj je golman (Stojanović mu trener za taj “sektor“) Brkić bio najbolji. A neki i sad pričaju “da se poklonu u zube ne gleda“...


Prvo poluvreme:

Već u 5’ videlo se da imamo problema u odbrani – Torbica je ubacio loptu pred gol iz prekida, Vule je (za)kasnio, Bratić propušta priliku da savlada Brkića (glavom u padu), a Trajković viče na svog desnog beka. Već u narednom napadu, Ilić i Medojević su probili desni bok Subotičana, a halfovi domaćih uspeli su da “očiste“ ubačenu loptu u poslednjem trenutku.

U 7’ Milović je neopravdano dobio karton (jer je “pokupio“ loptu) i to je bila najava vrlo uzbudljivog, odlučujućeg, narednog minuta na utakmici. Pokušaj domaćina da ugroze gol Brkića (Mirić), blokirao je Trajković (u padu, vrlo verovatno ga je lopta pogodila u ruku). Dok su “plavi golubovi“ tražili penal, Smiljanić je loptu odigrao za Ilića (vrlo raspoložen danas, vidi se da se uželeo fudbala). On u stilu velemajstora, šalje dubinski pas ka Oumaruu, a tačno između Bratića i Antonića. Kamerunac beži i (po)gađa kontra “malu mrežu“, za vođstvo i, ispostaviće se, pobedu Vojvodine.

Domaći su uzvratili vrlo brzo – u 11’ Vojo Ubiparip, glavom prebacuje gol, na centaršut kapitena Torbice, a minut kasnije, još bolju priliku propušta Simović, nakon centaršuta sa leve strane i nakon što je, za nas ove sezone nepojmljivo, ostao sam kao duh u srcu kaznenog prostora. Srećom, Brka beše na mestu.

To kao da nije bilo dovoljno i za upozorenje – u 18’ centaršut Veselinova, propuštaju svi, a na našu sreću i Mirić i Ubiparip, koji bi, da su loptu zahvatili, bili u 100% šansi. U 23’ i Milanović propušta priliku da izjednači – levicom, pored Milovića, šalje loptu i pored gola, a sve mu je pripremio Ubiparip. Pet minuta kasnije i Brka greši u proceni leta lopte, ali centaršut Veselinova, ne koristi Ubiparip.

“Prodisasmo“ u 29’, kada je Lazetić uputio šut pored gola Aleksića, u akciji u kojoj su pre njega odigrali Medojević i Tumbasević. Minut docnije izvedosmo prvi i poslednji korner u prvom delu igre.

Umesto da mi jače zapretimo i povežemo redove, Spartak ima šansu poluvremena – Šarac je probio levi bok, centrirao, a novopečeni reprezentativac Mirić, glavom gađa rogalj Brkinog gola i na našu sreću, za malo promašuje. Do kraja ovog dela utakmice, još je Oumaru oprobao šut (42’) sa desne strane, ali mu je Aleksić “ukrotio“ pokušaj (ozbiljno kiksnula Spartakova zadnja linija).

Sve po starom – idemo na odmor, a malo ko ga je zaslužio. Jedina novina je da imamo rezultat. Valja “ići“ na postizanje još jednog gola, koji bi doneo sigurnu pobedu.


Drugo poluvreme:

Ne – rešismo da sve “umrtvimo“ još više, a ako nešto uradimo napred – biće OK. Ispostavilo se da smo i u takvoj taktici, stvorili tri dobre prilike. Prvo je Ilić u 51’ solo akcijom prevario čuvare, a sa roglja 16-erca, šalje loptu direktno u Aleksića. Minut kasnije Milović odlično skače, nakon što je Vuk Mitošević izveo drugi korner za nas na utakmici, ali njegov “trzaj“ glavom, na maestralan način, ispod prečke, “izvlači“ golman domaćih.

U 64’ Merebašvili je, nakon što je tri minuta proveo na terenu, mogao bolje da finišira fantastičnu akciju Lazetića i Ilića po desnom boku. Nakon što je odlično prošao, Brana mu je vratio loptu na 18 metara, ali ju je Gruzijac relativno loše zahvatio, te je ona postala lak plen Aleksića.

Domaćin nije apsolutno ništa pokazao sve do deset minuta pred kraj, a od tada kreće svim silama ka našoj mreži. Sami smo krivi što strepesmo, jer nismo na vreme postigli gorepomenuti drugi gol. U 83’, Brka je fenomenalno zaustavio pokušaj Milankovića, kome je Ubiparip pripremio šansu. Ona beše 100%. Dva minuta nakon toga, Željko je “uhvatio“ i pokušaj Noskovića sa 15 metara iskosa od gola. U 87’, Subotičanima Brkić “skida“ i poslednju, a treću odličnu priliku za samo četiri minuta – Torbica je ubacio pred gol iz prekida, a u skoku, Ubiparip je samo dotakao loptu i promenio joj smer. Kada se svima činilo da će ona prevariti našeg čuvara mreže, on je “panterski“ reagovao i sprečio da ne uđe u mrežu.

U prvom minutu nadoknade, Katai je povukao loptu dobrih 40 metara, ali mu je pas, kada već nije bilo nikoga ispred naših u napadu, bio prebrz za Oumarua, koji je posve sam stajao na drugoj strani. I bez njegovog drugog gola (a dao bi ga, da je loptu primio), dobismo Spartak, ponovo kao i prošle sezone, sa 1:0 u Subotici.


Kako su meč na TV (konačno dadosmo gol kad smo na Areni, da ne bude još da su nam talični) komentarisali Pantić i Mihajlovski, mnogi se uplašiše da se vraćamo u devedesete. Mi, navijači i simpatizeri ponosa Novoga Sada, bi želeli, da nakon ove pobede, vežemo još tri i na proleće pokušamo da se “vratimo“ u 89.-u. Da bi tako bilo, MNOGO rada treba da bude uloženo. Pobeđivati i kad ne igraš dobro... Kažu da se tako osvajaju trofeji. Baš da vidimo...